Piše Luna Lu: Drag mi je Platon, ali mi je istina draža

Na Čarobnom bregu u toku je akcija sređivanja vrtova, bašti i dvorišta. Sprema se letnja sezona u Voćnjaku na samo osam minuta od Dunava. Dženerike su delicija, kao i dudinje koje su trenutno na jelovniku - popni se na prste, protegni i uberi. Malo fiskulture, pa užina.

Kada odrasli ljudi lažu, a ti ih u toj laži uhvatiš – oni se nadure kao deca. Pusti lažova da što više laže – sam će upasti u zamku i ponuditi argument sa kojim ćeš ga raskrinkati.

Lažov pre svega mora posedovati dobro pamćenje, a svima je memorijska kartica upitna kada rafalno počneš da postavljaš sasvim jednostavna, a za lažova zbunjujuća pitanja.

Nema ništa zabavnije nego kada lažov počne da trokira.

Lice se crveni, a graške znoja probijaju pod pritiskom.

*

U prethodnih nekoliko nedelja, u predizbornom zanosu – veliki broj ljudi u krupnom kadru nas je lagalo, in flagrante delicto. Bez trunke blama i sramote.

Gledaju u objektiv kamere koja predstavlja naše oči i nemaju problem sa tim da izgovaraju neistine.

Otrovno je po biće kada u životu lažeš i veruješ u svoje laži.

Onda lažeš i sebe, kao i sve oko sebe.

Naravno, postoje ljudi koji vole da žive u laži.

S toga ovi lažovi imaju i idealnu publiku i svi zadovoljni.

Baš kao u pesmi „Plavog orkestra“. „Ako su to samo bile laži – lažimo se bar još malo.

Ako su to samo bile varke – varajmo se, varajmo“.

*

Kada jedan čovek laže – on za sebe laže i snosi krivicu za to.

Međutim, kada se određeni broj ljudi dogovori da lažu oko neke određene stvari onda se to može smatrati krivičnim delom – zavera protiv istine.

I eto, paralelno sa ovdašnjom grupom moćnika koji su nas entuzijastično lagali ne bi li osvojili izbore neopterećeni idejom da će ikada odgovarati za to – druga grupa lažova, pred kamerama suda u Bostonu – doživljava da njihova laž bude iz dana u dan sve više raskrinkana.

Priznajem da sam odlučila da pratim ovu radnju raskrinkavanja jer sa sobom nosi određenu vrstu katarze.

A katarze sam željna.

*

Naime, u Americi, suđenje koje okupira pažnju i deli naciju je kontroverzni slučaj Karen Rid.

Verujem da su Met Dejmon i Ben Aflek već krenuli sa pripremama filma o ovoj bizarnoj priči iz života sa smrtnim ishodom jer njihova specijalnost su pitoreskni likovi iz miljea bostonskih policajaca iz predgrađa ovog grada.

Brojne kamere Netfliksa već su na licu mesta.

Danas je 19 dan suđenja i verujem da se u hodu montira materijal tako da će omiljeni planetarni striming servis vrlo brzo po objavljivanju presude već ponuditi premijeru dokumentarne serije o tužnoj sudbini policajca Džona O’Kifa, za koga ni posle četiri nedelje i smenjivanja preko četrdeset svedoka – nemamo pojma kako je ubijen.

*

Krajem januara 2022. ispred rezidencije policajca pronađeno je beživotno telo njegovog kolege u snegu.

Beše to noć snažne snežne oluje.

Tužilaštvo je optužilo njegovu devojku Karen da ga je namerno udarila džipom pod dejstvom alkohola i napustila mesto zločina.

Odbrana pak ima potpuno drugačiju verziju događaja.

*

Devojka posle partijanja ostavlja svog dečka kod kolega na afteru gde ga članovi te familije prebijaju, njihov vučjak Kloi izujeda i ostavljaju ga ispred kuće da umre od hladnoće, a nju Karen, autsajdera iz tog dela grada – optužuju za ubistvo.

I, možda bi sve ovo prošlo ispod radara planetarne zainteresovanosti da se u celu priču nije umešao FBI i pokrenuo istragu o istrazi koja svakim danom i sa svakim dokazom postaje sve kompleksnija saga o korupciji, trgovini uticajem – priča o lokalnim šerifima i kabadahijama koji su pomislili da im se sve može.

*

Na ekipi – „familiji Albert“, bilo je da pokušaju da nameste dokaze, ali je na Federalnom birou da ih u tome uhvati.

Kontrola je keva svakog sistema.

Cela istraga zaista liči na „srpska posla“ – sve do trenutka, holivudskog preokreta – upliva sile sa neograničenim resursima raskrinkavanja pod imenom FBI.

I tako se surovi bostonski moćnici na klupi za svedoke preznojavaju dok im se laži tope pod pritiskom argumenata na početku ovog juna.

Volela bih da i mi doživimo snagu istine koja će jednom izaći na videlo i rasplesti mrežu laži u kojoj živimo.

Moćan je osećaj, baš.

Kao što reče Aristotel – „Drag mi je Platon, ali mi je istina (naj)draža.“