A sad nešto sasvim lično. Pre dvadesetak dana (16. marta) objavio sam komentar pod naslovom „Svoga tela gospodar“, dirljivu ličnu i porodičnu priču o tome kako smo 14. marta sada već davne 1962. godine isti domaći film („Svoga tela gospodar“) gledali naša majka Ana Zonai koja je sutradan izašla iz zatvora u Zabeli i moja braća i ja u Doksimovoj ulici na Čukarici, na novom televizoru, kupljenom pošto je naš otac Anton dobio pare na lotou...