Piše Ivan Mrđen: Uz praznični trobroj “Ježa” (2)

Ne valjaju, drugarice i drugovi, dame i gospodo, ni jedni ni drugi! I sa tim zaključkom ispratićemo još jednu propuštenu godinu. Zbog toga “naš put u svetlu budućnost ima kružni tok”, kako je napisao Dimitar I. Vilazorski.

Sjajna Jasmina Bukva je svoje viđenje protivnika režima sažela u kratak dijalog: “Draga braćo i sestre, nalazimo se u velelepnom Beogradu na vodi... Ko su ovi, što stoje sa strane? To su lideri opozicije! Koji od njih su lideri? Svi su lideri! Pa, koliko ih ima? Prema tačkastom softveru ima ih između deset i stopedeset! I svi su lideri? Svi, svi, svi!!!

* * *

Ponešto o opoziciji, a malo više o osobama „koje iz svojih jazbina, ravnopravno raspoređene po svim taborima, koristeći pokvarene činjenice svakodnevnog života, pod barjakom istorijske šminke pokušavaju da samo u sopstvenu korist, ostvare razmetljivo društvo ošinutih osoba“, na stranicama “Ježa” piše i Zoran B. Petrović pod naslovom „Sotija o patkama“.

Pa kaže: “U sopstvenom eshatološkom kokošinjcu, u ratu za ostvarenje pasterizovanih ideja, uz filozofske koračnice, ovi idejni prevoznici, zatrpavajući duhovne stranputice i bez duhovnih trzavica, nadahnuti slobodnom prinudom, uspostavljaju građansku intelektovodizaciju.

Skloni finansijskoj antropologiji, diveći se moćnim situacijama, uživajući u bidermajerskim samokomplimentima, svoje uzvišeno misaono besnilo, ublaženo za domaću upotrebu, umobolno šenluče kao zadihane ženke i mužjaci uz logorsku vatru. Kako u svom moždanom parazitizmu i intelektualnoj kleptomaniji polaze samo od premise da je ‘svaki načim mišljenja depresivan’, jedini odgovor koji im dopire do svesti je frustracija po džepu.”

Ako vam je ovo suviše komplikovano, evo nekoliko “bodlji” o golubovima, pardon preletačima i prevrtačima: „Da li se leteći taksi pravi za nove preletače?“ (Dragutin Minić Karlo); „Prešao sam se. Iz partije u partiju.“ (Zlatomir Aleksić); „Ne košta ništa. Toliko vredi.“ (Goran Ivanković)…

* * *

Željko Marković ima dva “amandmana” na istu temu: „Gori im pod nogama. Mlakonje ništa ne preduzimaju.”; „Budala za dvojicu. Naše najbolje kadrovsko rešenje.“

Lale Bojičić je muke poslanika opozicije preveo na dorćolski: „Kad ja govorim o ovoj vlasti, svi misle da se zajebavam!“ Zato se događa nešto što nije moglo da promakne Ninusu Nestoroviću: „Svečanim otvaranjem poslanikovih usta ispred skupštinskog mikrofona još jedna budala je puštena u rad.“

Vasil Tolevski živi u Skoplju, ali su mu aforizmi baš balkanski, pa se tako odnose i na političke (ne)prilike u Srbiji. Kao, na primer, ovaj: „Neprijatelji ove zemlje su ravnomerno raspoređeni. Ima ih u svim strankama.“

Zbog toga, kako smatra Ljubiša Veljančić, „Srbija ne može sebi da priušti zakon o stranim agentima, jer bi to dovelo do enormnog pada našeg deviznog priliva“.

* * *

Dragiša Tošić je to urimio: „Skupština zaseda već drugi dan, za bolje sutra, uz galamu, juče su naporno trli lan, a danas mlate praznu slamu.“

Ima li spasa, pita se isti autor: „Za koga danas da se glasa, poverenjem da se časti? Narod neće vladu spasa, narodu treba spas od vlasti!“

Već pomenuti DMK misli da nam spasa nema, ako sam dobro razumeo njegov aforizam: „Jednopartijski sistem, to je kod nas povratak u budućnost.“

* * *

P. S. U prazničnom trobroju “Ježa” na 22. stranici objavljena je i moja priča pod naslovom “Trpno stanje od glagola trpeti”, koja se takođe bavi… E, baš da ne otkrivam sve, neka ostane nešto i za dogodine!