0
Juče se navršila godina, od kako je u teškoj saobraćajnoj nesreći, na putu između Vršca i Pančeva, stradao Milan Malešević (1975-2022), novinar i pisac po pozivu, aforističar od klase…
Nije dočekao ni 48. rođendan, ni promociju svoje zbirke pesama “Trag nedostajanja” (“Nova poetika”, Beograd, 2021.), čiji naslov nosi više nego tragičnu simboliku. Ostavio je trag u tvrdim koricama (tu su još i satirične priče „Oguglao trougao“, knjiga poezije „Ispod kore“ i zbirka aforizama „Vešto smišljene i u pravo vreme lansirane istine“), a 365 dana iza nas pokazali su koliko nedostaje, pre svega supruzi Mariji i ćerkama Mini i Ani, ali i mnogobrojnim rođacima i prijateljima…
Bio je na pragu tridesetih kad su nam se putevi ukrstili u gradskoj rubrici “Blica”, gde je sjajno pratio sektor saobraćaja, da bih tek uz vest o njegovoj smrti saznao da je završio Saobraćajni fakultet. Kad je odlazio u druge novine poklonio mi je pomenutu zbirku aforizama, za koju je Bora Đorđević, dok je njegova reč ovde još nešto vredela, napisao: “Malešević i kad koristi psovku nije vulgaran, već životne istine bolje objašnjava”.
“Čorba” je tom prilikom naveo aforizam koji to zaista potvrđuje, jer je i dalje aktuelan: “Državni vrh je zahvatila teška i neizlečiva bolest kurcobolja”.
PROČITAJTE JOŠ
Milan je o sebi ostavio nekoliko rečenica, od kojih bi svaka mogla da bude sjajan epitaf: “Domaći neplaćenik – strani izdajnik, slučajni prolaznik kroz sistem, posvećeni uzgajivač vrućih krompira, višestruko nagrađivani pronalazač kukolja u žitu, buntovnik bez prebijene pare, dobrovoljni davalac neumerenih paušalnih izjava, predsednik Trlababalanske lige Srbije…”
Na vest o njegovoj pogibiji napisao sam da je od njegovih “vešto smišljenih istina” tih dana bilo “pravo vreme za lansiranje” još nekoliko: “Nismo se razumeli. Nama trebaju malo umniji, a ne maloumniji.” “Menjajmo mi njih pre nego što oni promene nas.” “Ne mogu oni da nas lažu, koliko mi možemo da im verujemo.” “Sve stare face, al’ kao da su od juče.” “Težak smo mi narod. Zato tako brzo propadamo.”
Ko se toga još seća, bilo je to uoči trećeaprilskih izbora, na kojima se Srbija opredelila za “sve stare face”, ne želeći ništa da menja, verujući u zvanične laži… Posle toga usledilo je, a ni to ne bi smelo da se zaboravi, rastakanje “ujedinjene” i promocija “državotvorne” opozicije, pakt o nenapadanju na “Miloševićevom kanabetu”, beskonačni izbori u Velikom Trnovcu, inaugurisanje vlade u kojoj su u većini oni i naročito one za koje je Milan govorio “nismo se razumeli”…
On je sve to sažeo u sjajan aforizam, koji najbolje opisuje uspon i političku filozofiju predsednika svega ovoga: “Lako je prešao preko svega. Zato je stigao daleko.” Jedino gde se, kako sada stvari stoje, nismo razumeli sa Milanom Maleševićem su predviđanja onoga što se očekuje od svih nas: “Njegovo delo je svetlelo, a onda nam je pao mrak na oči”; ”I on je smenjiv kao i svi drugi, samo o tome još nije obavešten!”
Možda i zbog toga još važi njegova “dijagnoza” bolesti koja je zahvatila državni vrh! Zato je u pravu i Ninus Nestorović, kad kaže: “Od svih naših političara koji stalno sviraju kurcu, niko nije muzički obrazovan!”
BONUS VIDEO Ivan Mrđen: Šta je nama naša „Borba“ dala?