0
Dobro.
Tako je dan posle konsultacija sa predsednikom svega ovoga lider najveće opozicione grupacije u “đekna” parlamentu (“još nije konstituisan, a kad će ne zna se”) iskulirao voditelja televizije koja nekim čudom još nosi ime B92. I bilo bi sjajno da je tom jednom rečju odgovorio na preopširno pitanje o zamerkama ostatka opozicije što su on, Marinka & comp. uopšte išli na Andrićev venac.
Ubrzo je usledilo i obrazloženje: “A kako to što mene napadaju neki ljudi iz opozicije doprinosi da ljudi žive bolje? I kako bi moj odgovor doprineo da rešimo energetsku krizu, zaustavimo divljanje cena, da rešimo bilo koji problem? Nikako. Zato na sve što neko kaže ja kažem samo – dobro.”
Dobro, kažu i svi dobronamerni, kojima je, ruku na srce, sve teže da brane poteze i postupke onih kojima su ukazali poverenje na trećeaprilskim izborima, uzdajući se u snažnu poruku “imamo plan za dan posle”. Posebno onaj deo “mi hoćemo zemlju u kojoj na pitanje ‘kako si’ ljudi odgovaraju ‘dobro sam’”.
Živimo u duboko podeljenom društvu, ali više ne mogu da kažu da im je dobro ni oni koji su podržali “partiju i bratiju”. Njima hleb neće biti jeftiniji, niti domovi topliji, ali makar neće imati utisak da su izneverene njihove nade i očekivanja, poput hiljada onih koji su te nedelje dali svoj glas za “promene iz korena”.
“Površno je i misliti da je sve ovo počelo sa SNS-om i da će ako ode Vučić sve da se promeni. Tek kada odu svi koji su se zadnjih 30 godina smenjivali na vlasti možemo se nadati nečemu”, napisao mi je moj prijatelj Mladen Nalović.
Mnogi su ovih dana citirali i pokojnog profesora Mijača koji je svojevremeno komentarisao propast “Petog oktobra” sledećom rečenicom: “Neće nama biti bolje dok ne ode i Slobina opozicija”.
Dobro, kažem i ja.
*****
BONUS VIDEO: Podcast „Dobar, loš, zao“ – Marinika Tepić EP. 80
***
Pratite nas i na društvenim mrežama: Facebook, Twitter, Instagram