0
Kompanija „Asics“, renomirani japanski proizvođač sportske obuće i opreme, sa kojom Novak Đoković ima ekskluzivni ugovor od 11. januara 2018. godine, na bilbordima širom Melburna objavila je čestitku: “Congrats, Novak. Nothing feels better than winning that 22nd major”.
Jednu od njih, i to dvostruku, snimio sam juče na veoma prometnoj raskrsnici koja spaja južni i centralni deo grada, na fasadi veoma popularnog šoping mola DFO, u blizini Melbourne exhibition centra. Ako je verovati mom znanju engleskog, poruka “ništa nije bolje nego osvojiti tu 22. titulu” potvrđuje opredeljenje Japanaca da, uz Novaka kao zaštitno lice, postanu vodeći svetski brend, kad je reč o sportskoj obući za tenisere.
“Novak je inspiracija za industriju i ljubitelje tenisa širom planete, poznat po svojoj izdržljivosti i snazi, fizičkoj i mentalnoj. Zaista je fantastično ostvariti partnerstvo sa nekim ko oslikava iste vrednosti i uverenja za koje se naša kompanija svakodnevno zalaže“, rekao je pre pet godina Motoi Oiama, predsednik i izvršni direktor “Asiksa”.
U utorak uveče je ka Beogradu krenulo desetak novinara iz Srbije, kojima će, kako sada stvari stoje, Novak Đoković još dugo opravdavati putne naloge i ne male troškove. Većina od njih izveštavala je za portale (posebna pohvala za našeg kolegu Miodraga Dimitrijevića), što u današnje vreme praktično znači da nema predaha, jer sa velikog sportskog događaja kakav je Australian open stalno ima nešto da se javi…
“Umorio sam se kao nikad do sada, ali sam se, brate, i odmorio”, nadam se da mi neće zameriti jedan od mlađih kolega što citiram njegovu spontanu izjavu, dok smo u ponedeljak ujutru, po ovdašnjem vremenu, čekali da se desetostruki pobednik Australian opena pojavi u sali za pres konefrencije. Objašnjenje smo obojica prećutali, samo osmeh i sleganje ramenima, da ne kvarimo lepu priču iz druge dimenzije, koju mora da oseti svako ko se malo mrdne iz Srbije.
Drugačiji život je ne samo moguć, on i realno postoji; drukčije vesti ne samo da postoje, već u potrazi za njima novinari normalno rade svoj posao; drukčije novinarstvo ne samo da se obavlja normalno, već i opet postaje privlačan, interesantan i hvale vredan posao…
To me podsetilo na jednu anegdotu pre početka ovogodišnjeg Australian opena, dok se grupa izveštača za medije iz Srbije tek okupljala. U jednom trenutku prišao nam je kolega Andrej Bucko, koji izveštava za slovački dnevni list “Sport” (imali smo i mi takve novine), pa nas, trudeći se da izgleda ozbiljno, upitao: “Zar vi nećete na konferenciju za novinare koju drži Aleksandar Vučić?!”
Mala šala, jer se u tom trenutku novinarima obraćao Aleksandar Vukić, 25-godišnji momak iz Australije koji se upravo plasirao u glavni žreb (by the way, tada je pobedio onog Amerikanca Mmoha, koji je posle kao “laki luzer” dogurao dalje od njega, usput izbacivši i jednog Aleksandra Zvereva). A iza toga, saznanje da o tome šta je u Srbiji jedino važno i na šta se svela ta grana novinarstva, već služi za podsmeh kolegama iz drugih država.
