Piše Dragan Popović: Srbi nisu „Orlovi“

Godinama "jurim" trenutak da javno osporim jednu, ko zna čiju kreaciju, koja me je najpre neprijatno iznenadila, jer nisam mogao da verujem koliko neko može da bude brzoplet u rasuđivanju, kao autor te umotvorine. Kasnije me je iritiralo insistiranje nekih medija na toj (za mene) budalaštini, a sada  se već nalazim u fazi, kada me (s)trpljenje izdaje.  

Utakmica u Tirani, između klubova prvaka Albanije i Srbije, te predstojeći susreti fudbalske reprezentacije Srbije, „legli“ su mi ko kec na deset, jer su idealna kombinacija za ono što bih da obelodanim.

Potroših dobra dva sata,“čeprkajući“ po internetu, da pronađem ko nas je, kada i kako ubedio da su reprezentativci Srbije u svim sportovima „orlovi“? Odustao sam, jer nemam živaca, ali iskreno, ti podaci i nisu neophodni za rasuđivanje. Recimo, da je to bilo krajem 2006, početkom 2007.godine, kada je Srbija postala samostalna država i recimo, da je ta nebuloza sa „orlovima“ nastala iz najbolje namere. Pretpostavljam da je neko, poželevši da bude prvi koji je smislio adekvatno ime za naše sportiste reprezentativce, požurio i „ispalio“ to sa orlovima, te ako je bilo tako, ne bih da prebacujem krivicu na njega, ko god bio. Ako je znao šta radi, onda neka zna i to da mu „ne gine“ reputacija mamlaza i prevaranta.

Nego, ajde da razjasnim.

„Orlovi“ su oduvek bili Šiptari, odnosno deo albanskog naroda, a evo i zašto? Izraz Šiptar, ili Šćipetar, u kontekstu koji nije uvredljiv za taj narod, znači „sin orla“. Albanci-Šiptari su na to ponosni i ne bih da „podstičem“ raspravu na temu, da li je politički korektno ili ne, nazivati nekoga onako kako mu prija. Pa, ako mu godi, zašto bih se ja osećao neprijatno? Naravno da mi je poznata činjenica, kako su vremenom taj izraz i sve što uz njega ide, mnogi doveli do toga da postane uvredljiv, ali rekoh to uopšte nije razlog zašto pišem ovaj tekst.

Neuki, pritom pozicionirani da svoju neukost rašire po medijima, posejali su izraz „orlovi“, zalepivši ga za reprezentativce Srbije, čineći najmanje dve, nimalo naivne greške. Prvu, jer dovode u zabludu sopstveni narod, a drugu, jer se javno deklarišu kao lopovi u odnosu na deo albanskog naroda. Godine prolaze, neuki i dalje ne žele, a pitanje je da li uopšte mogu, da shvate kakve su štetočine. Još kad negde pročitam i mudrolije, valjda kao rezultat „genijalnog“ rasuđivanja, da su naše reprezntativke „orlice“, a mlađe kategorije sportista „orlići“, dođe mi da svisnem.

Dugogodišnji „staž“ na tribinama  obezbeđuje mi pokriće  za  tvrdnju  da  nikada nisam čuo skandiranje :“Orlovi, orlovi…“, kad god, gde, ili sa kim je igrala neka od naših reprezentacija u bilo kom sportu. Nadam se da je za vas to dovoljno jak argument u prihvatanju  te činjenice. Logično je onda da konstatujem i ovo. Svest naših navijača je na visokom nivou, bar kada je prepoznavanje besmislica koje im neko „eto tako“ preporučuje za grupnu i glasnu vokalnu obradu. Prostije rečeno, nisu ni navijači „veverice“.

Evo, za koji dan, fudbalska reprezentacija Srbije ulazi u novi ciklus takmičarskih utakmica, te je red da na ove „anomalije“ skrenem pažnju. Doduše, ostalo je samo da apelujem, ako već moja želja da ovaj tekst bude protumačen kao vapaj, ne bude uslišena. Nemojte ljudi, da krademo tuđu tradiciju, kao da svoju nemamo.

A, moraću, zarad onih koji zahtevaju (s pravom) konkretnije argumente, ne bi li potpuno prihvatili opasku da Srbi nikada nisu, ni od koga, čak ni u pesmama, „povezivani“ sa orlovima. Jesu Srbi u svojoj istoriji imali simbole orlova, na zastavama i grbovima, ali se kao narod, zaista nikada nisu poistovećivali sa tim „motivom“. A, kad smo već kod toga, motiv dvoglavog orla, pojavljuje se još za vremena Stefana Prvovenčanog, pa se otuda nalazi u Žiči, Bogorodici Ljeviškoj i još nekim manastirima. I jeste tačno, da je obnovom Srpskog Kraljevstva 1882. godine, konačno, heraldički spojen dvoglavi orao kao motiv na grbu Kraljevine Srbije. Ali, ovde je reč o nečemu drugom, o jeftinoj poštapalici zgodnoj za novinske naslove. Uostalom, kad smo se to međusobno nazivali „orlovima“?

Urednici sportskih redakcija, mogli bi da se umešaju i isprave blamažu, ako već novinarima takve „bravure“ ne izgledaju problematično.  Razumem,  lakše im je da prepisuju, od šarlatana podmetnute  sinonime za naše reprezentativce, nego da „mućnu glavom“. Uostalom, neka se raspitaju. Siguran sam da niko neće zameriti, ako se u nekom naslovu ne pojavi termin „orlovi“ i da se niko neće osećati loše, ako ta nesrećno izabrana fraza bude formulisana drukčije. Ne vidim razlog, zašto se ne bi uvažila želja  i nacionalno ranjivijih navijača srpskih reprezentacija, koji to  sa „orlovima“ osećaju kao uvredu i provokaciju?

Eto, samo kažem!