Piše Dragan Popović: Sponzorisane laži i željeni rezultati

"Ima li trenutno takmičenja na svetu, u bilo kom sportu, bez laži u medijima i nameštaljki?"

Verujte mi da je to najčešće pitanje koje mi u poslednje vreme ljudi postavljaju, očekujući od mene pametniji odgovor od jedino mogućeg, a on glasi – nema! U većoj ili manjoj meri, ali nema. Stariji mi govore da je uvek toga bilo, ali se sve obavljalo suptilnije. I nisu ih baš svakodnevno, takoreći bez odmaranja, mediji zatrpavali namerno sročenim kontradiktornim informacijama o ljudima i događajima. A, starijima, valjda tako vaspitanima, sva ta predstava još teže pada.

Ajde, da „protrčimo“ kroz vremenski period, ne duži od godinu dana i vidimo šta je sve medijski plasirano, a da veze sa istinom nema. Čisto da pitanje sa početka teksta ne bi izgubilo smisao. Izdvojio sam nekoliko primera, uz uslov da je za napisano, emitovano ili izrečeno, kasnije dokazano da je reč o izmišljotinama, podmetačinama ili lažnim vestima (fake news). Neću preskočiti, podsećanja radi, nekoliko objavljenih tekstova gde je izražena osnovana sumnja da je došlo do režiranih ishoda u nekim takmičenjima.

„Novak Đoković posluje sa kripto valutama“, „Pol Pogba neće igrati za reprezentaciju Francuske zbog Makrona“, „Mesi napušta Barselonu i prelazi u Inter“…, samo su neki od naslova, perfidno sročenih da privuku čitaoce, a sadržaj koji ih u tekstu prati, čista je laž. Dodaću i lažne profile, sa kojih „umreženi“ nazovi mediji preuzimaju vesti i truju. Na ove stvari „svet“ je već oguglao i postale su poput sveprisutnog virusa od koga bi trebalo da se štitimo distanciranjem, ali ne socijalnim nego mentalnim. Jednostavno, da ne čitamo više te novine, ne posećujemo te portale i ne gledamo te televizije. Izbegavajmo „kliconoše“.

Ovo sa nameštanjem ishoda utakmica, mečeva, plasmana…veća je opasnost, jer za taj „virus“ ne postoji maska i ne pomažu uobičajene mere zaštite. Nikoga više nećemo da iznenadimo i retko ko će da se uznemiri, ako kažemo da su u tenisu već pokrenuti postupci protiv igrača ili igračica optuženih da su učestvovali u prevarama, da su aktivno ili pasivno bili deo korupcionaških afera i nameštanja mečeva. O „neverovatnim“ rezultatima nekih fudbalskih, košarkaških, odbojkaških, ili utakmica u rukometu, hokeju…nekih „čudnih“ dostignuća u atletici, plivanju, auto-moto trkama… da ne govorimo.

Dakle, odgovor na pitanje, ima li takmičenja koja su imuna na uticaj medija koji lažu i nameštenih rezultata, zaista mora da bude, nema! To ne znači da je sve namešteno, ali dovoljno je samo da znamo, kako su te podvale prisutne, pa da nam sport, onaj vrhunski gde se vrti ogroman novac, postane manje privlačan za praćenje, a gotovo odbojan, kad je u pitanju strastveno navijanje.

Da će biti ovako, mogli smo da naslutimo pre dvadesetak i nešto godina, kada se kao izlaz iz medijskog maltretiranja politikom i nagoveštaja ispiranja mozgova, većina služila izgovor rečenicom: „Ne čitam ništa u novinama, osim sportskih strana. Tu bar ne mogu drsko da me lažu. Rezultat je rezultat“.

E, pa doskočili su i njima. Ono što je bilo nedodirljivo, mislim na rezultate utakmica, trka, borbi… i dalje je verodostojno i zaista nema prevare. Međutim, oni kojima je sport sredstvo, a ne cilj, shvatili su da „realizacija“ tih rezultata ne mora da bude u duhu fer-pleja i naravno da su poradili na tome. Uspeli su da oskrnave jedino polje, sport i takmičenja, svojevrsno utočište za one koji nisu lako podnosili nepravdu, protekciju i nameštaljke. Kako? Pa, tako što su počeli da kontrolišu i rezultate.

Primećujete, da nisam nigde pomenuo potencijalne „inspiratore“ ili finansijere ovakvog stanja u svetskom sportu, pa i kod nas. Sigurno vas neću impresionirati, ili ukazati na nešto što već ne znate, ako kažem da su dobrim delom u toj priči angažovane kladionice i da je njihovo posredovanje i te kako prisutno. Mnogi su skloni da ih optuže za sve prljavo što se pojavilo i vlada vrhunskim sportom. Moguće, ali sam siguran da to što se pojavljuje u medijima nije samo maslo kladionica.

Ako ćemo iskreno, ne boli najjače to što znamo da rade na kvarno, čak ni to što znamo da je mnogo toga u vrhunskom sportu podređeno interesima najmoćnijih i najbogatijih, nego medijsko aboliranje tih pojava. Svejedno, prećutkivanjem, ili dovođenjem javnosti u zabludu. Izgovori tipa, takav je trend i opstajemo na osnovu broja poseta, samo donekle moglu da opravdaju senzacionalističke naslove, ali nikako i objavljivanje lažnih vesti. Svako normalan će se zapitati, a zašto im neko plaća kada zna da je sve fingirano i kada zna da je laž ono čime privlače svoje „klikavce“?

I dođoh do suštine. Pa, valjda zato što su partneri. Ne vidim šta bi drugo moglo da bude odgovor, a da ne poremetimo logiku prilikom prosuđivanja. Nemoguće je da su ti koji imaju brdo love toliko tupavi, da ne vide o čemu se radi, baš kao što je nemoguće da ovi koji se bave medijskom manipulacijom, mogu tek tako da objavljuju budalaštine, pritom nam ničim ne dajući do znanja da se boje kazni.

Ne preostaje nam ništa drugo nego da ignorišemo „kliconoše“, ili da po kladionicama (važi za one sa sindromom notorni kockar), tražimo moguće nameštene rezultate i ishode za koje sumnjamo da će biti „čudni“ i na njih uložimo novac. Rekao bi neko da su došla zadnja vremena, kad ni sportska takmičenja ne možemo da pratimo, a da ne posumnjamo u regularnost ishoda.

Bilo bi neozbiljno da nudim rešenja, ali ih vidim kao proces koji na kraju „pojede“ sve ili svakoga ko pretera u manipulacijama. Imam utisak da su ovi što nas lažu i što nam nude „bofl“ rezultate preterali i da sve manje ljubitelja sporta veruje da su postignuti rezultati u nekim utakmicama, ili takmičenjima u pojedinačnim sportovima, zaista realan ishod. Na kraju, sve više ljudi je ubeđeno da se radi o scenariju. Prestaće ovo jednog dana, nema dileme, makar zato što će osmisliti nešto drugo da nas zamajavaju, ali se nadam da će ih jedna činjenica naterati da budu inteligentniji, ako već o poštenijem odnosu prema nama, nema svrhe razmišljati. Reč je o tome da im novije generacije, ama baš ništa ne veruju.

Znam da mnogo toga deluje obeshrabrujuće i da je gore nego ikad, ali je mnogo nezgodnije što je teško nazreti kraj. Kraj, najpre u smislu vremenske odrednice i kraj u količini, intenzitetu i bahatosti u „baš me briga“ odnosu prema onima kojima je sport još uvek čista emocija. I to emocija, za koju nepravda i laž ne dolaze u obzir.