Piše Dragan Popović: Majstore, genija si za „ložnju“

Poprilično velika prašina digla se u ovo "virusno" doba, a sve zbog Vučićeve želje da sebi ispuni dečačke snove i postane košarkaški trener. Ne, tek neki, nego diplomirani i to sa licencom.

Na stranu što ja mislim da je to još jedna bačena „udica“, na koju su se upecali mnogi. Naravno, neki svesno, neki nesvesno, neki iskoristivši priliku da umesto sebe „zakače“ manje ili više duhovite komentare, a neki da potvrde svoju limitiranost u „kapiranju“. Šta god da je „u opticaju“, uzevši u obzir sve te reakcije, meni ne preostaje ništa nego da „kreatoru“ ideje o košarkaškoj edukaciji Vučića poručim: „Majstore, genija si za „ložnju“.

Nažalost,“ulov“ nije bio tako loš, a na sreću prva tura skupljanja „ugaraka“ već jenjava. Znajući „igrače“, očekujem da će biti još „vickastih fora“, ali bez brige, proći će i one. Najvažnije je da neće biti nesagledivih posledica, po košarku svakako, a po „upecane“ … Javiće se jednog dana. Jedino će loše proći „raja“ koju su, ni krivu ni dužnu zamajavali nebulozama, dok su joj „parali“ mnoge vrednosne sisteme.

Mnogo je gadnije, od tih benignih ideja raznoraznih „genija“, makar ih i ostvarili, to što je na delu svojevrsna (zlo)upotreba sporta u globalnoj predstavi skretanja pažnje sa nečeg bitnijeg. Vučićeve „zezalice“ sa studiranjem basketa, zaličiće nam kao „skeč“ u odnosu na spektakle koje pripremaju, a sportu je u njima namenjena jako važna scena. Udice neće visiti sa struna koje „drže“ štapovi, već će to biti lov mrežama.

Pa, pogledajte samo šta rade od NBA? Pretvorili su jednu, izuzetno ozbiljnu organizaciju, strahovito popularnu igru i takmičenje medijski promovisano „za sve pare“, u klasičan rijaliti.“Genijalci“ dobro znaju da će ljubitelji sporta (posebno košarke), u nedostatku uobičajenih životnih aktivnosti, pratiti najavljenu predstavu i s pravom očekuju da će ljudi, kad već iskonski vole igru i takmičenja, poželeti da u tome posredno i učestvuju.

Čitamo, da su svi timovi učesnici završnice NBA lige, podvrgnuti eksperimentu „preživljavanja“, odnosno prilagođavanja u uslovima žestoke izolacije. Neki je balon u pitanju, a svakodnevno dobijamo informacije, ko šta tamo jede, kako se ponaša, šta oblači, šta je sa sobom od „omiljenih predmeta“ poneo, da mu „glumi“ porodičnu atmosferu… Ma divota! I ko će da odoli prilici da sve to pomno prati?

Duhovitiji, jer moraju i oni sebi da daju oduška, baš kao šaljivdžije na temu : „Kad porastem biću trener“, sjajno se sprdaju sa čitavom predstavom. Imaju, na društvenim mrežama, bezbroj „rubrika“ za zezanje, ali im ironično tumačenje zbivanja, poput moderne logorizacije NBA, povremeno posluži da skrenu pažnju na to šta se u SAD zaista dešava. A, naročito, kada osete da su neke važne teme medijski skrajnute. Kapiraju i tamo da im neko sportom „maže oči“ i pokušavaju da ukažu na „pecaroše“. Dakle, princip je isti, sve ostalo su nijanse, otpeva to neko nekad i objasni za sva vremena.

Ne mogu da zamislim, šta će sve smisliti po Evropi, Aziji, Južnoj Americi… svuda, koristeći se ostalim sportovima (fudbal, atletika, odbojka…), da podignu prašinu i probaju „iza zavese“ da završe nameračene poslove?

Bez obzira na sve i osećaj da nas „lože“, moramo da skinemu kapu „genijama“, jer su razdrmali mozgove onih koji zaista imaju smisla za humor.