Pročitah negde, da je fudbalski klub Bajern doneo jednu, za medijske polemike vrlo inspirativnu odluku, koja će gotovo sigurno izazvati brojne, raznovrsne, a svakako burne reakcije. Za neke će imati "težinu" revolucionarne odluke, za neke pečat globalističke ujdurme, a za određen broj zainteresovanih predstavljaće potez koji bi mogao opasno da utiče na pogoršanje odnosa navijača prema klubu.
O čemu se radi?
Bajern će od naredne sezone pokrenuti mobilnu aplikaciju koja će isključivo služiti za prodaju elektronskih ulaznica. Taj potez i nije neočekivan, jer smo u doba pandemije slušali kako bi to moglo da pomogne u borbi protiv virusa, otrova, nepoznatog protivnika našeg zdravlja (šta god da je), tako što će drastično smanjiti broj nepotrebnih okupljanja, a ipak omogućiti kupovinu ulaznica. Ovom odlukom kao da je došlo do realizacije plana osmišljenog mnogo ranije. Naime, kada se situacija s pandemijom koronavirusa smiri i kada navijačima bude dozvoljeno prisustvo na tribinama, logično je očekivati bar dve stvari. Da svako ko želi da gleda utakmicu mora nekako da nabavi ulaznicu i mora da je plati.
Šta nije logično, ili šta deluje kao da je neko iskoristio gužvu korona-ambijenta i uvalio ovu odluku?
Šta je to, što će ostvarenom namerom čelnika Bajerna izazvati sukobe? Verbalne sigurno, ali se bojim da ne dođe i do „šaketanja“ pojedinih grupa neistomišljenika.
Dakle, isticanje nelogičnosti uz negodovanje, izazvaće odluka kojom bi na tribine Alijanc Arene mogli da se nađu samo navijači s elektronskom ulaznicom. Dakle, samo oni. I to je odgovor na oba pitanja.
Postoje dve opcije razmišljanja koja nisu čisto sportska, ali su njihovi pobornici zauzeli jake pozicije pred budući rat po medijima. Pomenuću ih, samo jer je red i zato što će se u toj „aktivnosti“ obe strane sigurno koristiti sportom kao pokrićem za svoje, prevashodno političke stavove.
Prva je ona koja će „na sva usta“ da hvali potez čelnika i marketinških stručnajka Bajerna, nazivajući ga revolucionarnim. Već su spremna „predavanja“ o nekoj održivosti, očuvanju šumskih resursa, smanjenju emisije CO2…sve zbog toga što će papirne ulaznice biti zamenjene elektronskim. Naravno, biće tu reči o doprinosu zaštiti klime, uštedi u proizvodnji i plasmanu ulaznica od papira, svakojakim ekološkim dobicima. Da se ne lažemo, biće ovo medijski izuzetno podržana teza.
Druga opcija je manje „futurstička“, ali jednako isključiva. Za njih je sve to samo još jedan od poganih poduhvata koje globalistička elita hoće da nametne tradicionalno opredeljenom življu, gde god da obitava na ovoj našoj planeti. Nije prošlo ni nedelju dana, od kako su marketing menadžeri Bajerna obelodanili svoju odluku, a tumačenja sa nezgodnim pitanjima već su „na stolu“. Krenuli su protivnici globalista sa primedbama o kršenju ljudskih prava, slobode izbora i kretanja…
Elektronske ulaznice moći će da budu kupljene samo uz dostavljanje ličnih podataka, što sa jedne strane sprečava prisustvo huligana na tribinama, drastično onemogućava preprodaju ulaznica, ali sa druge može da izazove podozrenje mnogih koji ne žele da budu žrtve zloupotrebe identiteta. Nesporno je da će ova odluka Bajerna udaljiti sa tribina veći broj „tvrđih“ navijača, a ideja s mobilnom aplikacijom i elektronskim ulaznicama mogla bi dodatno da pogorša stanje na onoj pravoj, iskrenoj i ljubavlju prema klubu nastrojenoj navijačkoj sceni. I, ne radi se samo o fudbalu, nego o svim sportovima.
E, sad dolazimo do onog čisto sportskog aspekta posledica ili dobrih strana odluke FK Bajern. Reč je o reakcijama navijača, jer će se njih najviše ticati ovo „revolucionarno“ ili „global-muljatorsko“ opredeljenje čelnika njihovog voljenog kluba.
Koliko god ideja s elektronskim ulaznicama, koje će moći da se kupe isključivo putem aplikacije, delovala kao pionirski čin, odnosno poduhvat kojim započinje nova era na polju „bukiranja“ mesta na tribinama, činjenica je da se mnogim navijačima to neće svideti.
Uostalom, previše je među navijačima tradicionalista, onih ljudi kojima je klasična, na papiru odštampana ulaznica zakon. Baš tako, zakon. Ona im je svojevrsni dokaz da su bili na nekoj utakmici, uspomena kojom mogu da „mašu“ u raspravi kada se procenjuju lojalnost i privrženost klubu. Ona im je jednostavno, bitno parče papira. Nije mali broj pristalica nekih klubova, čija zanimacija ide dotle da postaju kolekcionari, te im svaka ulaznica pojedinačno, ima određenu vrednost.
Jer, tradicija je ipak – tradicija.
Ne zaboravimo da je za ogroman broj navijača odlazak na blagajnu, nezaobilazan korak u čitavom obredu pripreme pred utakmicu. Stajanje u redu i komunikacija sa „svojima“, takođe ima svoje čari. Deo dana odvojen za „ekipu“, pre, za vreme i posle utakmice, godinama je deo rituala navijača. To je za njih sve, samo ne gubljenje vremena, fraza koju sve češće koriste oni koji bi da nas oslobode „praznog hoda“ u životu, a da nas i ne pitaju, hoćemo li mi uopšte da se lišimo navijačke dokolice?
Nemački mediji su već postavili pitanje, hoće li se stadioni i arene ubrzo pretvoriti u pozorišta, jer bez pravih navijača fudbal, košarka, rukomet, odbojka…teško da će preživeti u smislu koji je tradicijom uspostavljen. Pandemija koronavirusa na silu je ispraznila tribine, a sa ovakvim idejama o elektronskim ulaznicama i aplikacijama, izgleda da će trend biti nastavljen.
Nikako mi ne ide u glavu da je ukidanje ulaznica od papira, bio baš neophodan potez. Moguće je da će sa Bajernom, kao jakim „brendom“, ovo biti probni balon i da će na osnovu reakcija iz Minhena uslediti, ili obustava te prakse, ili još žešća kampanja o svrsishodnosti i racionalnosti „revolucionarne“ ideje. Valjda neće doći vreme, kada ćemo na tribinama imati samo tapšače, konzumente prehrambenih artikala i on-line kredibilne. Valjda neće!
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare