dejan žujović
Dejan Žujović Foto: Zoran Lončarević/Nova.rs

Moj najbliži dodir sa Leonardom Cohenom je bila poseta ostrvu Hydra. Saobrać je zabranjen, sve se odvija na magarcima i mulama. Imao sam zadovoljstvo da ručam u taverni gde je voleo da obitava. Za ovu pesmu kažu da je napravio 19 dana pre svoje smrti. Spreman sam, Gospode. Glas koji je posedovao… Hineni, hineni. Retki će znati šta sam napisao. Judeo-hrišćani, izvinite. Ja sam dete srpskog Boga…

Želite mračnije? Pa gde ćete mračnije? Ovih dana sam često spominjan u medijama zbog kineskih vakcina. Pa zar je vama normalno da primate nešto što nije registrovano na našem tržištu? U pamet se, Srbi. Ne kažem da ne valja, samo insistirajte na zakonu. Za promenu, ako nemate običaj. Ako vas za Sava Malu boli uvo, za cenu spomenika, za gondolu, za Nevolju, za gomilu sranja koja vam je isporučena. Za oduzimanje penzija i plata, za zapošljavanje van bilo kakvih konkursa… O, proizvođaći malina ili krompira! Kako se osećate? Kada vam episkopi plaze na Hilton? Ne provaljujete? Poslednju želju vladajuće klike? Veru da vam unište? A popovi kao mladi majmuni, što da ne? Hrišćani, ako se već pržite na Isusa, malo razmislite i o sebi. Svojoj ulozi u današnjem svetu. Nemojte da se čudite kada vam uvedemo fiskalne kase, bahate nindže. Dok nam se Tiršova urušava, večno renovirana, mermerni spomenik bahatosti sija na suncu našega grada. Jahaćete magarce, samo se igrajte… Deca nam primaju hemioterapiju na hodnicima a vi ćete u Hilton? Ne igrajte se, popovi…

Ovih dana sam prikovaan za kuću. Šaka lekova ujutru, pola šake uveče. Ne gledam nacionalne frekvence uopšte. Samo FightChannel. Ne želim da se trujem nacionalnim frekvencijama. Maločas me zove novinarka Nove i pita me šta mislim o corona žurkama. Držim telefon i ćutim. Nemam pojma šta me pita. Objašnjava da je sinoć policija upala na žurku sa 700 ljudi. Spominje mi i Mitrovića i njegovu rođendansku žurku. Pa šta da kažem na to? Razmišljam o tom stepenu sebičluka kod nekih ljudi. Razmišljam o svojim kolegama koje nisu od marta izašli iz skafandera. Nemaju godišnje odmore, nemaju vikende. Samo beskrajne smene koje se ponavljaju. I leče porodice koje su stigle sa Kopaonika. Naši skijaši. Bez trunke kajanja, bez stida u pogledu. Novinarki predlažem da pozove klabere na jedan dobar afterparty. U ponedeljak u podne u Nemanjinoj. Na komemoraciju stradalima od corone. Zdravstvenim radnicima i stanovništvu. Pozivam i one šaljive komentatore sa fejsbuka koji me zajebavaju sa kuronom. Sa sarinom i blažim gripom Mile Alečković.

Proći će i ovo. Što se mene tiče, ostaće teška mrlja na nečijim obrazima. Ostaće uspomena na tešku samoživost nekih naših sugrađana. Ne brine mene Mitrović. Njegova uloga budale mu je davno dodeljena. Ne brinu me ni popovi. Oni imaju veze sa Hristom kao što ja imam sa voodu magijom. Vi me brinete, moje komšije. Moji drugari. Koji mi javljate da idete na Kop. Ćutim vam, jer ako bih rekao, možemo odmah da se pozdravimo. Želim vam da se zdravi vratite. Ne zbog vas. Zbog moje braće i mojih sestara. Glavnih žrtava ovog vremena. 105 mrtvih. Kao na Košarama da smo bili. Isti broj stradalih, pa vi vidite.

Plaši me da će i rezultati biti isti kao na Košarama. Pobedićemo, naravno. I onda će kolone automobila, prepune klabera, da šetaju ulicama ovog grada i pevaće se Volimo te, otadžbino naša. Klaberi će da pobede. A mi ćemo da navučemo svoje mantile i povučemo se u anonimnost iz koje smo izašli. Vreme će nastaviti da teče. Zapad će da nađe pogodnijeg upravnika kolonije u jednom trenutku. A mi ćemo da nastavimo da živimo na i u tuđoj zemlji. Neke od nas će buditi meškoljenje kostiju svojih dedova, ali uglavnom ćemo da ćutimo. I biramo zemlju za svoje potomstvo.

Kada vreme prođe, i neki drugi narod bude živeo na ovim prostorima, neki hrabri istoričar će se dohvatiti problema isčezlog naroda. Sličnog Etrurcima. Svi znaju za njih a niko ne zna ništa o njima. Srbi. Narod koje se samougasio. Živeći od danas do sutra. Prihvatajući zapadni sistem vrednosti individualizma, ali nikada i vrednost instititucija ili zakona. Narod koji se svesno odrekao svoje slobode. Slobodarski narod. Ja sam spreman, Gospode. Uprkos silnim životnim greškama čista obraza stajem pred tebe. Uradio sam sve što je do mene. Mirno sebe posmatram u ogledalu. Svoju sam slobodu izborio svojim ožiljcima. Spreman sam.

Hineni, hineni…

Dragi prijatelji, pomozimo ljudima koji su ostali bez posla zato što su imali obraz i kičmu. Sav prikupljen novac će biti upućen ljudima koji su egzistencijalno ugroženi zbog nehumanih reakcija režima. Pokažimo solidarnost prema ljudima koji su u životu napravili samo jednu grešku – bili su časni.

Raiffeisen banka AD
Dinarski 265000000576857940
Devizni RS35265044000005631664

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare