0
Nisam nikad video Aleksandra Vučića ili Anu Brnabić da u rukama drže, primera radi, "Informer", "Alo", "Srpski telegraf" ili neku sličnu odštampotinu iz njihovog medijsko-propagandnog pandemonijuma i njima mašu okolo pred kamerama.
Možda ih je sramota da to drže u rukama pred svima (mada sumnjam, jer su oni i sramota odavno posvađani), a možda ne bi da mešaju nadležnosti i zadatke, jer je red poteza takav da ove toaletoidne tvorevine reklamiraju njih, a ne obrnuto.
Za razliku od gore pomenutih koje i jedno i drugo, ne samo da čitaju već im daju i puni urednički doprinos – ali njima ne mašu, tehnička premijerka i tehničar predsednik, malo malo, pa se dohvate novina „Nova“ koje, kako kažu uopšte ne čitaju, ali obožavaju da njima mašu.
Međutim, nakon poslednje epizode mahanja našim novinama, koju je upriličio predsednik u subotu tokom još jednog televizijskog propagandnog ataka na mozak građana, morali bi početi i da ih čitaju, pre nego što krenu da mašu.
Naime, predsednik je pokazao naše novine, pokušavajući da nas predstavi kao lažove i primer, kako reče, „kriminalizacije i personalizovane dehumanizacije“, a sve preko naslova „Brojila za struju očitava firma Vučevićevog saradnika“.
Neupućeničitalac/gledalac bi mogao pomisliti kako tu ništa nije problematično, jer možda je Vučić ustao u odbranu Miloša Vučevića koji mu je partijski šef, da mu se malo dodvori, kakva je, već, praksa u naprednjačkim redovima.
Wrong.
Vučić je, pak, branio sebe. A zašto je, pobogu, branio sebe, ako se u naslovu pominje Vučević? Pa, zato što je on u naslovu video sebe. U njegovoj interpretaciji naslov je glasio: „Brojila za struju očitava firma Vučićevog saradnika“, što je on iskoristio za svoju uobičajenu tiradu kako pojma nema ko je taj „saradnik“, a „verovatno je neki pristojan, normalan, dobar čovek (ma, sto posto), „možda ga je negde i video, ali ne zna“, da mu ništa ne znači njegovo ime, ne zna ni njegovu firmu, zaključujući na kraju kako „nema pojma ni o čemu“, sa čim bi se još i mogli složiti, iako on godinama nastupa tako kao da ima pojma o svemu živom.
PROČITAJTE JOŠ:
Dakle, predsednik je žestoko pogrešio – ajde što se o nas ogrešio – i zato bi bilo dobro da vidimo o kakvoj greški je ovde reč. Lapsus kalami („greška u pisanju“) nije mogla biti do njega – mi smo pisali i napisali smo tačno.
Lapsus lingve („greška u govoru“) bi, donekle, mogla da dođe u obzir, ali predsednik reče da naše novine ne čita „nego su mu doneli“, pa je ispalo da on vidi i čita ono što se njemupričinjava i čini jedino mogućim u skladu sa naprednjačkim heliocentričnim sistemom u čijem središtu može biti samo jedan, a taj jedan je samo On – Vučić, kralj Sunce. Zašto bi onda, pobogu, iko, pa i mi „lažovi iz tajkunskog lista“, „napadali“ nekog drugog pored njega živog.
Bolesna opsednutost sopstvenom veličinom zna da potre podrazumevajuću dozu opreza i provere i onda ispadneš smešan i budala.
Međutim, to je samo jedna moguća strana priče o predsednikovoj omašci. Stvar se donekle može opravdati idiotizmom i nepismenošću podguznih muva, što bi rekla draga Ana, koje su Vučiću doturile naše novine, a da ni sami nisu umeli da pročitaju šta tačno piše, ne bi li vođa poentirao pred kamerama: „Molim građane Srbije da pogledaju ovo…“
Prosto je nemoguće da u tom lancu baš niko nije video da se u naslovu pominje Vučević a ne Vučić. Onaj koji je novine kupovao to nije morao da vidi, ali onaj koji ih je doturio predsedniku direktno u ruke je trebalo da nekako ispravno pročita naslov. Makar, sričući, slovo po slovo. Osim… Osim, ako su svi, pa i Vučić, znali šta tačno piše, ali ih je, u skladu sa onim hegelijanskim „tim gore po činjenice“, bilo baš briga.
Bilo je važno da se predsedniku namesti lopta na volej, bez obzira što je fejk i bušna, jer će je, već, kamere „pinkova“ i „hepija“ centrirati pravo u raklje.
Znajući, da citiram predsednika, „kakvi su to lažovi“, ne bi me uopšte iznenadilo da su svesno ušli u falsifikovanje naše naslovne strane ne bi li Vučić propagandno profitirao. Hiljade ljudi su čuli, videli i poverovali u ono što je rekao i time je posao završen. To što je istina sasvim drugačija, ne znači ništa (u) sistemu koji je lažima davno produžio noge.
Važno je da se maše.
BONUS VIDEO: Ranko Pivljanin o konstitutivnoj sednici Skupštine Beograda
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
