200
Nekad su ljudi uzimali kredite kad kupuju automobil, belu tehniku, renoviraju stan ili hoće da odu na letovanje, a danas da napunimo frižider, pošaljemo školarce u školu, na ekskurziju ili proslavimo dečji rođendan.
Ljudski život nikad jeftiniji, a življenje nikad skuplje.
Doduše, ako pratite zvaničnu statistiku i predsednikova pisanija po tabli pomislićete da stvarno živimo u zlatnom dobu.
Ko se danas lako odrekne 400 evra da bi dete poslao na petodnevnu ekskurziju na Kopaonik, ili oko 350 evra za takvu avanturu na Tari? Zamislite tek kako se sve dovijaju i čega se odriču roditelji koji u školu prate više dece.
Treba ih obući, nahraniti, obezbediti im neke normalne uslove koje sve manje ljudi u Srbiji može da priušti sebi i svojim naslednicima.
Žali mi se kolega, iskusan novinar i urednik, solidno plaćen za ove naše uslove, kako hranu za svog prvaka u produženom boravku svakog meseca plaća po 9.000 dinara.
Šta ćeš, reko da ga utešim, jede ko narodni poslanik u skupštinskom restoranu.
Ne znam šta je klincima na meniju, kolega kaže pomije, al‘ znam da gladan narodni tribun može za 350 dinara da zgužva svinjski but na kajmaku, pileću mućkalicu za 270 dinara, bečku sa restovanim krompirom za 340 dinara.
Mogli bi klinci da se malo zamene sa tribunima, mada bi zbog ovoga neko, a znam i ko, mogao da me optuži za jeftini populizam jer, eto kao restorani u državnim institucijama nemaju pravo da zarađuju pa hranu i piće prodaju po nabavnim cenama.
Pa i škole mu dođu državne pa što se dečici ne obezbede obroci po nekim povoljnijim uslovima. Ne moraju baš školarci da imaju uslove narodnih poslanika.
Izgleda da su gospoda stvarno prihvatila program ministra trgovine Tome Mone da su dva jajeta dovoljna da čoveka drže sitim ceo dan. Eto obrok od 22 dinara. Neko se razbahati pa dva puta toliko – 44 dinara skrca na dnevni trošak za hranu. I onda kuka kako su mu ekskurzije od 400 evra skupe.
Možda i probam ovaj trik od 22 dinara baš da vidim da li bih onda opuštenije mogao da servisiram ove troškove školaraca. Možda bih tada mogao bez problema da zamenim gume na automobilu. Bliži se taj novembar.
Šalu na stranu, mada se uz šalu tragedija lakše pije – ljudi, naprednjačka vladajuća kasto, odraste roditelje u zemlji gde su školovanje i zdravstvo besplatni.
Ovakve cene teraju čak i nastavnike da odustaju i odbijaju da vode decu na ekskurziju. Već u tom dobu, naš vrli sistem im je omogućio da mogu da se podele na one koji idu na ekskurzije i one koji će da slušaju njihove doživljaje po povratku u učionicu.
A ako treba još neki privatni dopunski čas to će roditelje koštati i do 3.000 dinara po satu.
Još dodajte na to rođendane. Rođendani danas koštaju ko nekad ispraćaji u vojsku. Zakup igraonice uz tortu, hranu i piće za mališane i roditelje ne može da pokrije jedna prosečna plata. Kad sam u jednoj igraonici čuo da za dva i po sata slavljenja treba da istresem oko 100.000 dinara otelo mi se pa sam animatorku informisao da ne planiram da ženim svog školarca.
A vlastela živi u penthausima u Beogradu na vodi, vozi lamborginije, brabuse i ostale zverke od cirka pola miliona evra. Mora da su uštedeli ako su dnevno jeli po dva jajeta.
Ili to ili će biti da uzimaju procente od tendera, dobijaju poslove, imaju firme koje vode na neke druge ljude, cele zgrade.
Al’ bih bio nepošten kada ne bih pomenuo da i jednom dobrom delu parlamentarne opozicije ovakav poredak baš odgovara.
Pare su dobili, ucenjivački kapital takođe, mogu da se dogovaraju i dogovor naplaćuju i za razliku od, na primer, mađarske opozicije oni žele samo da se kao bore, ali ne i da sruše onoga protiv kojega se bore.
U borbi je trajanje, a to znači novac.
Sad mi baš dođe da se počastim sa četiri jajeta. Pa nek ide život.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
