37
Iako je 2000. godine na kratko izgledalo da je sa Socijalističkom partijom Srbije gotovo, realnost je pokazala da tek potpis Ivice Dačića stavlja tačku na kraj. Od 2004. godine, kada je dao podršku manjinskoj Vladi Vojislava Koštunice do danas, SPS je bio deo svake vlasti, a njen lider Ivica Dačić nosio je u svojim rukama moć prevage, na osnovu koje su smenjivani stari, a dovođeni neki novi lideri. Ovog puta, nakon tek završenih izbora u Srbiji, stiče se utisak da SPS-u nije zagarantovan ulazak u Vladu Srbije.
Socijalistička partija Srbije na ovim izborima osvojila je 100.000 glasova više nego na prethodnim. S druge strane, Srpska napredna stranka beleži izvestan pad i po prvi put od 2014. godine ne može samostalno da formira vlast.
Uprkos tome, u izbornoj noći iz reči predsednika SNS Aleksandra Vučića nije se moglo zaključiti da računa na SPS. Štaviše…
“Uveren sam da će SNS uspeti da drži krmu i pramac broda, a da ne zastrani u desnu stranu jer to nosi svoje probleme. Imaćemo veoma stabilnu i veoma čvrstu Vladu, da li ćemo biti sami, znaćemo za pola-sata sat. Sa Savezom vojvođanskih Mađara imamo najbliže odnose“, rekao je predsednik SNS Aleksandar Vučić u izbornoj noći kada je saopštavao rezultate izbora.
Ni jednom rečju ne pomenuvši SPS.
Predsednik socijalista Ivica Dačić nije pobegao od pitanja novinara nakon dosta neprijatne Vučićeve konferencije. Na piitanje – hoće li biti koalicije sa SNS, Dačićev odgovor je bio – kako predsednik odluči.
„Gledao sam konferenciju predsednika Vučića. Verujem da smo zajedno pobedili u Beogradu. Nadam se da ćemo sarađivati, ali na Vučiću je da odluči“, rekao je Dačić.
Pored toga, neposredno nakon završetka izbora, a u svetlu ukrajinsko-ruskih sukoba, počeli su i pritisci Zapada da se iz buduće Vlade izbace proruski kadrovi. Pre svega lider SPS Ivica Dačić i ministar policije Aleksandar Vulin.
Ukoliko se desi da socijalisti ovog puta ne budu u koaliciji sa SNS, to bi bio prvi put od 2004. Godine da ne učestvuju u vlasti.
I svakog puta je Ivica Dačić bio tas na vagi.
Najpre u martu 2004. godine kada je dao podršku prvoj Vladi Vojislava Koštunice. Upravo su ovi izbori, označili povratak SPS- a u vlast SPS od 2000. godine.
Tri godine kasnije usledili su vanredni parlamentarni izbori, 21. januara 2007. Godine. Dugogodišnji portparol SPS nepunih godinu dana ranije preuzeo je lidersku palicu u stranci, nakon smrti Slobodana Miloševića. SPS ostaje mimo Vlade koju su formirale stranke Borisa Tadića, Vojislava Koštunice i Mlađana Dinkića.
Koaliciona vlada koju su činili Demokratska stranka, Demokratska stranka Srbije, Nova Srbija i G17 plus, predvođena liderom DSS Vojislavom Koštunicom, potrajala je svega deset meseci.
Politička kriza, razrešena raspisivanjem vanrednih izbora, kulminirala je nakon odluke kosovskih vlasti o proglašenju nezavisnosti 17. februara 2008. godine.
Da su odnosi između dve najveće vladajuće stranke, DS i DSS, ozbiljno narušeni moglo se naslutiti početkom februara 2008, kada je izostala podrška lideru DS Borisu Tadiću u drugom krugu predsedničkih izbora, u kojima mu je protivkandidat bio radikal Tomislav Nikolić.
Tadić je, ipak, pobedio i 13. marta 2008. raspustio Skupštinu i raspisao vanredne parlamentarne izbore za 11. maj, za kada su odranije bili zakazani lokalni izbori.
Epilog je sledeći – izborna lista Socijalističke partije Srbije, Partije ujedinjenih penzionera Srbije i Jedinstvene Srbije osvojila je skoro 314.000 glasova, što je za oko 85.000 više od samostalnog učinka SPS na izborima održanih godinu dana ranije. Podrška 7,58 odsto birača bila je dovoljna za dobijanje 20 poslaničkih mandata, pa su socijalisti došli u poziciju da budu “tas na vagi“ prilikom formiranja skupštinske većine.
Sa koalicijom SPS-PUPS-JS prvi su u pregovore krenuli Srpska radikalna stranka, Demokratska stranka Srbije i Nova Srbija, a kada su te stranke krajem maja sklopile sporazum o formiranju vlasti u Beogradu delovalo je da će dogovor biti prenet i na republički nivo. Ipak, ti pregovori su sledećeg meseca propali zato što socijalisti nisu pristali na predlog DSS o poništavanju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju Evropskoj uniji.
I Dačić se okreće drugoj strani…
„Predsedništvo Socijalističke partije Srbije zaključilo je da bi koalicija Demokratske stranke Srbije, Srpske radikalne stranke i SPS u Beogradu ugrozila opstanak Vlade Srbije“, reči su kojima je lider socijalista Ivica Dačić opravdao raskid sporazuma o prestoničkoj vlasti sa SRS i DSS-NS.
Vlada Srbije, jedanaesta od obnavljanja višestranačja, izabrana je 7. jula 2008. godine glasovima 127 poslanika. Premijer je postao Mirko Cvetković iz Demokratske stranke, dok je funkcija prvog potpredsednika pripala lideru SPS Ivici Dačiću, koji je istovremeno bio i ministar policije.
Sledeći preokret beleži se 2012. godine, kada se Ivica Dačić okreće Srpskoj naprednoj stranci, naprosto zato jer su mu ponudili mesto premijera.
Prethodno su socijalisti pregovarali sa Demokratskom stranakom Borisa Tadića, ali se Dačić preračunao.
“Zašto da budemo u nečijoj vladi kada sami možemo da je vodimo“, rekao je tada Dačić.
I ubrzo postao premijer.
Od tada se uprkos sitnim međupartijskim čarkama, koalicija SNS i SPS i Dačićevo učešće u vlasti nisu dovodili u pitanje.
Sve do danas…
BONUS VIDEO: Ivica Dačić o izbornim rezultatima
Pratite nas i na društvenim mrežama:
