1
Civilizovani nastupi, odmerene rečenice i želja Zdravka Ponoša da predsedničku funkciju vrati u ustavne okvire možda nisu prednost u predizbornoj kampanji punoj buke, besa i laži, ali jesu nada da normalnost još ovde stanuje. Nekadašnji general sa ozbiljnim školama iza sebe i odgovarajućim ljudskim pedigreom odlučio je da vojničku dužnost zameni građanskom obavezom, a to je vraćanje normalnosti u politički život Srbije.
Pročitajte još...
Draganu Đilasu režim zamera „mašinski mozak“, čudi me da se još nisu setili da vama prebace na „elektroničarskom“. Da li je za politiku ovde najbolje nemati nikakav mozak, a pride nemati ni obraz?
– Odlazeći režim suštinski baštini neki metastazirani komunistički jednopartijski koncept. A to znači da je njima bilo kakav politički pluralizam neprihvatljiv. Oni zaziru od normalne i ravnopravne političke utakmice. Oni ne razumeju ni koncept socijalnog dijaloga. Ne razumeju ni državu kao mehanizam za sprovođenje tog dijaloga i garant njegove primene. Zato nam je tako kako nam je posle deset godina njihove vlasti.
Sećate li se trenutka kad ste prvi put prelomili da uđete u politiku? Šta vas je ponukalo, koji je to prelomni momenat i koje su vam tada bile ambicije?
– Ovi izbori su prvi u mojih 60 godina na kojim se ja za nešto kandidujem. Prihvatio sam da budem kandidat ispred najjače opozicione kolone koju čine Demokratska, Narodna stranka, Stranka slobode i pravde, Pokret slobodnih građana i još nekoliko pokreta. U međuvremenu je stigla i podrška ljudi od imena i ugleda u našem društvu i to mi imponuje. Zato sam ovu kandidaturu prihvatio i kao gest građanske dužnosti.
A jeste li se, u međuvremenu, pokajali ili još niste stigli?
– Ma nisam. Nema razloga. Nije ovo čega sam se prihvatio vožnja po ravnoj cesti. Svestan sam toga.
Vi ste kao načelnik Generalštaba došli u sukob sa nadležnim ministrom i snosili konsekvence (bili smenjeni). Jesu li zaista, onomad Vulin, a sada Stefanović, zaista toliko dobri ministri da aktuelni vojni vrh nema nijednu zamerku?
– Dobri su oni ministri za ulogu koja im je namenjena. To što je Vučić izrotirao sedmoricu ministara odbrane, znači samo da je pokazivao da mu se može. Posebnu bahatost prema Vojsci pokazao je kad je Stefanovića smenio sa mesta prvog čoveka gradske stranačke organizacije, a ostavio ga na čelu Ministarstva odbrane iako je u javnosti iznet niz naznaka da je Stefanović bezbednosno problematičan.
O „istopljenim“ tenkovima
U režimskoj propagandi vaših „619 miliona evra“ je nekakvih „hiljadu istopljenih tenkova“. Hoćete li razjasniti o čemu se tu tačno radi?
– Radi se o režimskoj propagandi. U moje vreme iz operative upotrebe iz vojske su povučeni stari tenkovi T55 i uskladišteni u nekoliko kasarni (Ruma, Pirot, Smederevska Palanka…). Tada nisu ni prodavani ni topljeni. Režim Aleksandra Vučića ih je prodavao po Africi, ali još ih je dosta ostalo u tim kasarnama, što i vaši čitaoci mogu da vide na „-Google mapama. Ako su veliki vojni umovi, kao što su Vulin i Stefanović, izdumali da bi ta gvožđurija mogla da podigne vojnu moć Srbije, što su to prodavali, što ih nisu vratili u operativnu upotrebu. A za početak bi bilo dobro da budu u stanju da pokrenu bar više od pola od 212 kvalitetnih tenkova, koliko sam im ostavio u operativnoj upotrebi.
Možete li sebe zamisliti kako salutirate Vulinu, jeste li razmišljali o tome?
– Naravno da Vulina ne doživljam kao ozbiljnog čoveka.
Smenio vas je Boris Tadić kao tadašnji predsednik Republike. Neku noć je u jednoj televizijskoj emisiji izbegao da vam nedvosmisleno da podršku kao predsedničkom kandidatu opozicije, nešto je uvijao, filozofirao… Šta je to između vas, ko se kome tu zamerio?
– Što se tiče mog odnosa sa Borisom Tadićem, s moje strane je uvek bio iskren i bez zadrške. I kad me postavljao na mesto načelnika Generalštaba i kad me smenjivao. Nema razloga da i sada ne bude tako.
Na čelu Srbije, što kao predsednici, što kao premijeri, izređali su se i Srbi iz Crne Gore (Milošević, Božović), i iz Bosne (Đinđić i Vučić) i iz Šumadije (Nikolić, Koštunica) .Posle Mirka Marjanovića (bio predsednik vlade), vi ste drugi Krajišnik koji pretenduje na visoku funkciju u Srbiji. Šta mislite da je vaša prednost?
– Ponosan sam na to što sam Krajišnik, iako nisam zaslužan za svoje poreklo. Verujem ipak da podneblje formira čoveka u izvesnoj meri. Radne navike, odnos prema porodici, okuženju, nasleđu, spremnost da se igra do 92. minuta…
Gledajući nepomirljivost koja se pothranjuje, stiče se utisak da samo što se nismo za vratove uhvatili. Ko će i kako pomiriti ovaj raspolućeni i zavađeni narod, imate li vi neki recept?
– Porazno je što je rodonačelnik ovako rizičnih podela odlazeći predsednik, čovek koji bi po Ustavu trebalo da reprezentuje jedinstvo. On je Srbiju grubo podelio na svoje i one druge. Tako nam se i obraća. To nije normalno. Jedna od najvažnijih stvari je da sa te pozicije prestane da šiklja govor mržnje.
Koliko sam vas razumeo, a i doživeo, vi se ne kandidujete za vođu već za funkcionera koji će se držati ustavnih ovlašćenja. Imate li predstavu kako se i na osnovu čega opredeljuje prosečni srpski glasač i hoće li vas razumeti?
– Grozim se koncepta vođe. On prolazi tamo gde su ozbiljni problemi sa informisanjem i obrazovanjem. Mi, nažalost, imamo deo tog problema, posebno sa informisanjem zbog medijske situacije. Potreba za vođom se javlja i kad su prisutni egzistencijalni strahovi. Zato odlazeći režim i manipuliše sa ratom u Ukrajini, nemaštinom, neizvesnošću. Jednom rečju, svesno generiše strah. Tokom ove kampanje pokušao sam da ukažem na tu manipulaciju i da ohrabrim građane. Nema razloga da se mi u Srbiji više plašimo posledica rata u Ukrajini od ostalih u Evropi. Mi, nažalost, ponovo imamo izbore koji nisu izbori između dobrog i boljeg, nego između propasti i opstanka. Ako bi vlast SNS opstala još neko vreme, pitanje je šta bi ostalo od ove zemlje. Svakih deset minuta imamo jednog stanovnika Srbije manje.
Politika traži i partijsku disciplinu. Ume li, može li i treba li general da sluša?
– Svako ko na izborima dobije neki posao da obavlja, odgovara onima koji su ga izabrali. Predsednik države odgovara i onima koji nisu za njega glasali, jer je on, po Ustavu, predsednik svih građana Srbije. On služi interesima građana Srbije. Za taj posao potrebna je ta vrsta discipline i posvećenosti. I tu disciplinu na mestu predsednika Srbije mora da poseduje svako ko obavlja taj posao, bez obzira na to da li je u profesionalnoj karijeri pre toga bio general ili nešto drugo.
Pročitajte još...
Da je Vučić, kojim slučajem, pristao na duel, šta biste ga pitali?
– Deset godina vlasti je dovoljno da se u praksi vidi šta ta vlast zna i može. Rezultati vlasti Aleksandra Vučića su porazni na svim frontovima, očigledno je da su oni loša vlast. Pravo pitanje bi bilo – šta bi radio drugačije u novom mandatu, jer ono kako je radio ne valja. Hteo sam da sučelimo stavove o tome kako vidimo Srbiju u narednom periodu. Kakva Srbija u odnosu sa svojim građanima, kakva u odnosu sa svojim okruženjem i kakva u odnosu sa samom sobom. I odmah sam izneo svoj stav, kao polaznu poziciju za takav razgovor. Srbija svojim građanima treba da bude taman, svim svojim građanima, a ne samo vladajućoj kasti. Sa svojim okruženjem treba da bude usaglašena, da niti nas drugi žuljaju niti mi njih. I mora da bude svesna svoje prošlosti i identiteta, ali okrenuta ka budućnosti. Jasno je koliko je ovo što ja zastupam različito od onoga što je vlast odlazećeg predsednika sprovodila prethodih godina.
Kad ste poslednji put bili u rodnom Golubiću kod Knina, imate li nekog tamo?
– Prošlog leta. Svakog leta smo porodično tamo na desetak dana. Nemam više žive rodbine u selu, ali ima još nekoliko starijih komšija. Selo oživi preko leta kad se sjatimo iz belog sveta, od Beograda do Kanade i Australije.
Imate li predstavu kako će, sa političke tačke gledišta, stvari izgledati 4. aprila?
– Jako je važno da imamo regularan izborni dan, kad već nismo imali regularnu kampanju. Mislim pre svega na medijsko neravnopravnu zastupljenost vlasti i opozicije u medijima i na sveprisutnu funkcionersku kampanju. Pozivam vlast da se ponaša odgovorno i da obezbedi da se izbori sprovedu na civilizovan način. Uveren sam, kako u svoj tako i u upeh izborne liste broj 5, koju predvodi Marinika Tepić.
Ponoši davninom od Ostroga
Da li ste istraživali otkud prezime Ponoš, šta tačno znači?
– Ne znam poreklo prezimena, a oni koji su istraživali kažu da smo davninom negde od Ostroga. Srbi u Dalmatinskoj Zagori i Lici su se doseljavali u te krajeve tokom stoleća turske vladavine. Njihove seobe, ili kako bi Siniša Kovačević rekao, velike drame, dešavale su se u više koraka.
BONUS VIDEO: Desant generala Ponoša na B92 i spasavanje redova Fokusa
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
