0
Još do pre mesec dana Zoom je bio samo jedna od platformi u svetu poslovnih komunikacija i tehnološkom svetu prepunom aplikacija. S pandemijom koronavirusa, preko noći je postao jedna od najpopularnijih društvenih mreža.
U trenutku kada se milijarde ljudi širom sveta socijalno distanciraju kako bi se smanjila stopa zaraze od kovida-19, Zoom su počeli da koriste ne samo oni koji učestvuju u poslovnim konferencijama na daljinu, već se preko njega odvija i nastava, sportski treninzi, grupne terapije, pa i verski obredi.
„Svaki dan je rekord“, kaže Erik Juan, osnivač Zooma koji nije niti sanjao da će jednog dana promeniti svet tehnologije kao što su to učinili divovi poput Facebooka i Twittera.
Ljudi su preko noći shvatili koliko im je potrebna platforma poput ove, iako kompanija nije „na vreme i mudro pripremila strategiju razvoja“ u slučaju ovakvog uspeha, tvrdi Juan, koji je iz svog ličnog iskustva shvatio da treba da se posveti komunikaciji na daljinu.
Slučajna mreža
Juan je odrastao kao mlađi sin kineskih rudara, u kineskoj pokrajini Šandong. Dok je studirao matematiku i informatiku na tamošnjem univerzitetu, morao je da putuje deset sati vozom da bi se video sa svojom devojkom. Zato se oženio već u 22. godini.
Prateći svog idola Bila Gejtsa, odlučio je da se preseliti u Silicijumsku dolinu, ali zahtev za vizu mu je odobren tek nakon devetog pokušaja i dve godine upornosti. Njegova karijera počela je u startupu Webex koji je razvijao prototipove videočeta. Kad je kompaniju otkupio Cisco Systems Inc, Juan je postao potpredsednik Odeljenja za inženjering. Ipak, njegove vizije su polako počele da se odvajaju od kompanije, kad od rukovodstva nije dobio podršku za razvijanje proizvoda koji radi na mobilnim telefonima.
Juan 2011. godine odlazi i osniva Zoom Video Communications Inc. Kompanija sa sedištem u San Hozeu (Kalifornija) danas ima svoj tim istraživača i u Kini.
Kako Zoom radi
Zoom je na početku bio privlačan poslovnom sektoru jer je bio neutralna platforma, nevezana za Apple ili Microsoft. Budući da platforma omogućava konferencije do čak 1000 ljudi, mogu je koristiti i male firme i velike korporacije. Osim toga, integrisana je sa Skypeom i Slackom, a korisnici mogu da dogovore i započnu sastanke koristeći Outlook, Gmail ili iCal.
Zoom je besplatan ako svoje sastanke možete da održite za manje od 40 minuta i s maksimalno 100 učesnika. U suprotnom je naknada za njegovo korištenje 19,99 dolara po sastanku. Aplikacija se takođe prilagođava najboljem signalu jer Zoom učesnike povezuje s jednim od svojih 17 centara širom sveta. U slučaju da je jedan preopterećen pozivima, promet se usmerava na drugi najbliži kako bi se korisnicima omogućila najbolja veza.
Jednostavnost korištenja, kao i dodatne opcije u odnosu na druge platforme, brzo su doneli Zoomu brojne nove korisnike suočene s novonastalom situacijom.
Neslućen uspeh
U decembru je broj dnevnih korisnika Zooma bio deset miliona, a sada je porastao na 200 miliona. Zoom je, piše Market Insider, 18. marta postao najviše puta skinuta aplikacija u SAD-u. Nedelju dana ranije bio je 11. na toj listi, a dve nedelje ranije na 87. mestu.
Cene deonica kompanije porasle su za 72 odsto, udvostručivši se od početka februara do kraja marta. Tržišna vrednost kompanije iznosi 39 milijardi dolara, odnosno 32 puta više od prihoda koji se očekuju sledeće godine, što je izuzetno velika razlika čak i za brzorastuću dionicu, piše The Street.
Skandali privatnosti
Na početku pandemije, nakon što je krajem januara bio prinuđen da zatvori svoju bazu u Kini zbog mera izolacije, Juan je smatrao da će se kriza loše odraziti na njegovo poslovanje. Ali, veliki uzlet usledio je nakon što su Japan i Italija zatvorili škole krajem februara. Zoom je uklonio vremenska ograničenja za besplatan deo svog proizvoda kako bi obrazovne institucije mogle da izvode nastavu.
Kada je broj korisnika Zooma prešao 100 miliona, počelo je da bude jasno da će iz krize izaći kao pobednik, kaže Juan za Bloomberg.
Ali, upravo zbog svoje popularnosti aplikacija je na stalnoj meti hakerskih napada i uz nju se veže sve više priča o kršenju privatnosti. Recimo, 15. marta otkriveno je da je više od pola miliona lozinki Zoomovih korisnika ukradeno i prodavano na dark webu.
Poslednju nedelju marta obiležio je niz štetnih otkrića. Consumer Reports je detaljno objasnio kako Zoomova politika privatnosti dopušta deljenje sadržaja videočetova s kompanijama za praćenje oglasa. Dva dana kasnije tehnološka kompanija Motherboard otkrila je da Zoomova aplikacija na iPhoneu – izgrađena uz pomoć kompanije Facebook Inc. – prikuplja informacije o svojim korisnicima. Potom te podatke bez znanja i odobrenja korisnika deli s drugim kompanijama, među kojima je i Facebook. Bivši haker Agencije za nacionalnu sigurnost Patrik Vardl otkrio je 30. marta i greške u bezbednosti zbog kojih su hakeri mogli da „preotmu“ veb kameru ili mikrofon, a istraživači sa Univerziteta u Torontu su početkom aprila objavili članak koji otkriva da je kompanija ponekad sastanke usmeravala preko servera u Kini, što je donelo mogućnost da ih prisluškuju kineske vlasti.
Svakako su neki od najpoznatijih propusta bili takozvani „Zoombombersi“ – trolovi i nepozvani gosti koji su upadali u razgovore i prekidali verske ceremonije, školsku nastavu i druga okupljanja najčešće prikazujući pornografski materijal ili rasističke poruke. „Zoom bombing„, koji je sada pod istragom FBI, predstavlja ujedno i jedan od najvećih izazova jer je napad lako izvesti budući da se pozivi na sastanke dele preko jednostavnog koda URL-a, a dovoljno je nekoliko pokušaja hakera da se oni odgonetnu.
Istraživači za sigurnost Zoom su nazvali „katastrofom za privatnost“ i „korumpiranim od temelja“.
Mere bezbednosti
Njujorška državna tužiteljica Leticija Džejms je 1. aprila pisala kompaniji kako bi saznala da li je Zoom nakon snažnog uzleta popularnosti analizirao mere sigurnosti, podsećajući da je dosad sporo rešavao probleme.
„Zoom vrlo ozbiljno shvaća privatnost, sigurnost i poverenje korisnika. Tokom pandemije kovida-19 radimo bez prestanka kako bi bolnice, univerziteti, škole i kompanije širom sveta ostali povezani i kako bi mogli raditi“, odgovorio je predstavnik kompanije.
U međuvremenu, problemi s privatnošću naveli su neke zemlje da pooštre kontrole. Nemačko Ministarstvo spoljnih poslova dalo je nalog svojim zaposlenima da izbegavaju instaliranje Zooma na službene telefone. U SAD-u je protiv Zooma podignuta zajednička tužba jer nije „pravilno zaštitio lične podatke više od miliona korisnika“.
Zoom je tek nakon kritika priznao da komunikacija preko ove aplikacije nije kodirana sve vreme, ali tvrdi se da su pojačali sigurnost i da intenzivno rade na otklanjanju svih problema. Kompanija je najavila da će preusmeriti sve inženjerske resurse na pitanja sigurnosti i zaštite, ažurirala je svoju iPhone aplikaciju kako bi prestala slati podatke Facebooku i zakrpila propuste koje je pronašao Vardl.
Pročitajte još:
Juan tvrdi da problemi Zooma proizlaze ne samo iz njegova eksplozivnog rasta, nego i iz novih tipova korisnika koji mu dolaze.
„To smo izgradili kao platformu za radnike sa znanjem, za kompanije s IT odeljenjima“, istakao je. „Za korisnike Zooma u nepandemijskim vremenima postojala bi osoba za tehničku podršku koja bi im pomogla da postave svoje postavke deljenja podataka i podseti ih da imaju lozinku“.
Skromno tvrdi da nekontrolisani rast nije planirao, ali da ga sad mora prihvatiti jer, kako kaže, „nema povratka na staro“. „Zoom je sada u vlasništvu celog sveta“, zaključuje Juan, a prenosi Jutarnji list.
