Rebeka Paltrou, rođaka glumice Gvinet, bila je klasičan izdanak holivudskog "kraljevstva" - bogata, ambiciozna i lepa devojka iz Los Anđelesa sa diplomom dobrog fakulteta. Posle udaje za Adama Nojmana, dobila je od roditelja milion dolara da kupi kuću i svije porodično gnezdo. Međutim, njihova ćerka je imala druge planove. Uložila je novac u startap svog muža.
Koliko je bila dalekovida, govori i činjenica da je taj startap, WeWork, u jednom trenutku vredeo 47 milijardi dolara. I sve bi zvučalo kao holivudsko-silicijumska bajka, da se vrednost startapa nije sunovratila, dobrim delom zbog veoma čudnih naravi i navika ovog bračnog para.
Startap koji je kupovao, a zatim iznajmljivao co-working prostor vrlo brzo se proširio po svetu i postao meta velikih investitora. Kompanija se širila, a profit rastao sve dok se investitori nisu umorili od praznih obećanja osnivača Adama Nojmana. Nije bio u stanju da vodi ozbiljnu korporaciju, nije razumeo da firma od nekoliko hiljada ljudi ne može da bude „opuštena“ kao kad je bila u svojoj startap fazi, i najvažnije – nije razumeo da firmu ne može da tretira kao svoj lični poligon za nezrele vizije i loše biznis poteze.
Kako je sve počelo
Kada su se upoznali, u roku od 30 dana Rebeka mu je rekla: „Ti ovo ne kapiraš. Ne kapiraš igru života“; pričao je kasnije Adam.
„Rekla mi je da smatra da je uspeh biti okružen ljudima do kojih ti je stalo i kojima je stalo do tebe, i kreirati nešto značajno na ovoj planeti, uživati u ‘vožnji’, uživati u svakom trenutku“, priča je kasnije Adam za Biznis insajder. Venčali su se u Urban zen centru koji vodi dizajnerka Dona Karan u Njujorku.
Adam je 2010. osnovao WeWork, i postao zlatni dečak njujorške startap scene. Startap je porastao i njegova vrednost je procenjena na 47 milijardi dolara. Sve je bilo savršeno do izlaska na berzu.
Onda je krenuo pakao.
Vrednost kompanije je pala sa 47 milijardi na pet milijardi dolara, Rebeka i Adam su oterani iz kompanije, sa otpremninom od 1,7 milijardi dolara. Taj „zlatni padobran“ im je isplatila najveći poverilac WeWork-a, Softbank. Oko 2.400 zaposlenih je otpušteno.
Nakon toga, par se odselio u Izrael, gde je troje njihove dece upisalo školu. I dalje koriste privatne avione i sa sobom vode armiju dadilja, obezbeđenja, čistačica… Njihovo procenjeno bogatstvo po Forbsu je 600 miliona dolara, znatno manje od 4 milijarde, koliko su imali u vreme dok su vladali jednim od najperspektivnijih startapa u SAD.
Šta je krenulo po zlu
Nije ni čudo da ovaj par traži sveži početak, piše Biznis insajder. Do nedavno su živeli u oblaku milijardi, živeći u nekoliko kuća širom SAD vrednih ukupno 90 miliona dolara, uključujući kuću u San Francisku sa dnevnom sobom u obliku gitare. Međutim izveštaji o ludim zabavama i vrlo upitnom ponašanju menadžmenta, doveli su do toga da posle izlaska na berzu vrednost kompanije počne da vrtoglavo pada.
Dok je Adam Nojman postao sinonim za propast firme, malo je pisano o njegovoj podjednako ambicioznoj ženi. Iako je formalno figurirala kao „strateški misleći partner“ svom mužu, Rebeka je bila i mnogo više od toga.
Kažu da je tiho radila na tome da izbavi muža od poslednica svih njegovih nezrelih odluka, ali ga je podsticala i na rizična ulaganja, kao što je privatna škola u Londonu, koja je koštala đake 40.000 dolara godišnje, i to samo zato što nije uspela da nađe adekvatnu privatnu školu za njihovo petoro dece.
Iako je pokušala da bude pozitivna snaga u kompaniji, prema insajderima, imala je i pojednako jaku opsesiju svojim imidžom i načinom života koji je bio potpuno van realnosti. Prema ljudima bliskim Nojmanovima, Rebeka je bila kao Lejdi Magbet koja je povlačila konce iza scene, da bi osigurala da Adam posle izlaska na berzu bude viđen kao socijalno osvešćeni eko-ratnik, koji je sasvim slučajno istovremeno i milijarder.
Biznis insajder je pričao sa više od 20 ljudi bliskih Nojmanovima i otkrio da je iza polirane fasade mnogo drugačija priča.
„Rebeka je videla u Adamu potencijal. Pre nje je bio polu-uspešan preduzetnik i izgledao je više kao raspojasani član koledž bratstva nego budući direktor firme vredne milijarde. Šta god je videla u njemu, to je postalo izuzetno produktivno, ali je na kraju otišlo predaleko“.
Rebeka je, za razliku od njega, išla u elitnu školu i diplomirala na Kornelu, gde je studirala biznis i budizam. Radila je kao broker na Vol stritu, joga instruktor i glumica. Vrlo je rado isticala da je rođaka Gvinet Paltrou. Priča se da je tokom koledža, dva minuta nakon što je upoznala koleginicu, odmahnula rukom i rekla: „Da, Gvinet je moja rođaka. Da, poznajem Breda. Da, bliski smo. I idem na venčanje. Sledeće pitanje!“.
Devojka je bila šokirana. Nije ni čudo da je s takvim ponašanjem uskoro bila na crnoj listi svih sestrinstava, ali je na muškarce imala veliki uticaj.
„Ako je smatrala da ste vredni njenog vremena, bila je veoma zabavna“, rekao je jedan od njenih poznanika iz tog perioda.
Kasnije je zadržala dvostruke standarde, istovremeno se boreći za spas šuma i koristeći privatne avione za prevoz sebe, porodice, pa čak i frizera koji joj je bio potreban u Londonu.
Pored toga što je htela samo bežičnu tehnologiju, da sve u njenom ofisu bude belo i bila opsednuta dizajnom i detaljima, Nojman je redovno kompanijske ljude dovodila u njihovu kuću da montiraju IT opremu, uz obavezno poštovanje fobije vlasnice od zračenja wi-fi tehnologije.
Bila je veoma „Stiv Džobs“ u smislu da je smatrala da je u stanju da vidi zašto je neka osoba loša za kompaniju i da je se ekspresno reši. Svedoci kažu da je više puta naređivala da određeni zaposleni bude otpušten, nakon sastanka koji bi trajao svega nekoliko minuta.
„Rekla bi da joj se ‘nije dopala nečija energija'“, stoji u zvaničnim dokumentima firme. Taj neko bi istog dana dobio otkaz.
Adam je bio divlje dete koje je ona držala pod kontrolom – zabeleženo je da su u kancelarijama firme držali lude žurke, tokom jedne je čak razbio stakleni zid svoje kancelarije. Ni Rebeka nije bila ništa bolja. Vegetarijanka od svoje 12. godine, zabranila je da se u prostorijama firme konzumira meso. Ta zabrana, naravno, nije važila za njenog muža.
Sama je radila jogu i meditirala više sati dnevno. Jedno od njihovo petoro dece se zove Tibet. Njeno zen stanje je, ipak, s vremena na vreme uzrokovalo veliki nemir u kompaniji.
Sebe su oboje videli pomalo kao mesije, koje su u misiji da spasu svet.
I prezentacija uoči izlaska na berzu se, neuobičajeno, bavila uglavnom time kakve su osobe Adam i Rebeka, i bilo je, po rečima svedoka „bizarno“ i „veoma emotivno, ali ne na dobar način“.
Šta se desilo s WeWork-om
Adam Nojman stigao je u Njujork 2001, svež sa odsluženja vojnog roka u Izraelu. Osnovao je kompaniju „Krolers“ (Krawlers), koja je prodavala bebi odeću sa jastučićima za kolena. U to vreme upoznao se sa Migelom Mekelvijem, glavnim arhitektom male firme u istoj zgradi.
Nojman se zanimao za nekretnine, pa je sa Mekelvijem osnovao firmu „Grin Desk“ (Green desk), koja i danas postoji. Ta kompanija je preteča WeWork-a. Nudila je coworking prostor, koji je napravljen s recikliranim nameštajem, energetski efikasan, i sa ekološkom svešću o svemu – od kafe koju piju, do keteringa. Mušterije nisu zvali mušterije, nego „članovi“, i mogli su da iznajme sto ili celu kancelariju. Imali su namešten ofis, brz internet, sale za sastanke, štampače i dobro snabdevenu kuhinju – sve što je zaposlenima potrebno.
Nojman je imao teoriju da njihov biznis cveta, zato što ljudi vole da budu deo zajednice. Tako se rodila ideja o WeWork-u. Dvojica osnivača prodali su svoje udele u Green desk-u i započela novi startap. Prva lokacija bila je u Sohou, imala je zid od cigle i škriputavi drveni pod. Nojman i Mekelvi su oko ko-vorking prostora zamislili čitav ekosistem, koji radnicima u tim kancelarijama nudi i prostor za druženje, život i bilo koji hobi.
„Uvek smo se pitali kako da pomognemo ljudima koji žele da žive malo dublje unutar nekog kolektiva, da imaju manje stvari, da jure svoju strast“, pričao je Nojman.
Posle mesec dana, vratili su investiciju u prvu zgradu i zainteresovali investitore. WeWork je otvoren na još četiri lokacije. Otvorili su prvu internacionalnu kancelariju u Londonu 2014. Kancelarije su proširili na stambene zgrade – iznajmljivali su mikro-stanove, potpuno opremljene, sa internetom, čistačicom i mnogo novih prijatelja u susedstvu.
Posle su otvorili radnje, teretane, i porasli su dovoljno da mogu da izađu na berzu.
Međutim, dokumenta su pokazala da su tri godine unazad imali gubitke, da se osnivač Adam Nojman zbog finansijskih problema odrekao svoje zarade. Kada su u medijima počeli da se pojavljuju negativni tekstovi, vrednost startapa je brzo pala sa 47 na pet milijardi dolara. Nojman je podneo ostavku 24. septembra, nakon čega je glavni investitor WeWork-a, Softbank, preuzeo kompaniju.