Iako danas skoro svako domaćinstvo ima postavljenu lozinku za Wi-Fi, što pre samo desetak godina nije bio slučaj, to i dalje ne znači da su vaše kućne mreže imune na napade sajber kriminalaca.
Wi-Fi mreže su oduvek bile na meti hakera, a najčešće žrtve su upravo korisnici koji se kače na njih, bilo da je u pitanju kafić, aerodrom ili neko drugo mesto. Međutim, postoji šansa i da je vaš Wi-Fi u domaćinstvu kompromitovan, a da vi toga uopšte niste ni svesni. Tada hakeri mogu pratiti vašu aktivnost na internetu, ukrasti vam identitet ili poverljive podatke poput lozinki i platnih kartica, a lista se nažalost ne završava na ovome.
U nastavku ćete saznati kako sve hakeri mogu pristupiti Wi-Fi mreži, koje posledice po vas tada nastaju kao i mere prevencije kako bi se zaštitili od budućih napada.
Loše konfigurisan ruter može dovesti do niza ranjivih tačaka koje hakeri mogu iskoristiti da bi dobili pristup vašoj mreži:
Svi smo svedoci koliko jednostavne šifre za Wi-Fi ljudi obično stavljaju u poređenju sa onim koje koriste za neke druge svrhe. Hakeri pokušavaju da otkriju šifru unoseći hiljade različitih kombinacija preko automatizovanih programa koje obavljaju posao bez ljudske intervencije. Korišćenje jednostavnih lozinki poput „ime123“ ili „123456“ može biti veoma lako razotkriveno.
Svaki ruter ima stranicu na kojoj su dostupna njegova podešavanja, a najčešće im možete pristupiti preko IP adresa 192.168.1.1 ili 192.168.0.1. Svako ko je konektovan na vašu mrežu može ukucati tu adresu u veb pretraživač i pristupiti podešavanjima. Zato je veoma je bitno da ne ostavite podrazumevano korisničko ime i lozinku, jer na osnovu modela rutera zlonamerni uljezi mogu vrlo lako saznati upravo tu kombinaciju za prijavljivanje. Kada pristupe podešavanjima vašeg rutera, mogu vam naškoditi na perfidan i skriveni način, bez vašeg znanja ili vas mogu jednostavno izbaciti sa sopstvene mreže.
Jednom kada otkriju Wi-Fi lozinku, hakeri mogu da biraju kako će vam nauditi. Sav saobraćaj koji se odvija u mreži, a koji nije šifrovan (enkriptovan) se može špijunirati – tu najčešće spadaju poverljivi podaci poput imena, adrese ili bankovne kartice.
Srećom, većina sajtova koristi HTTPS protokol koji ima dodatan sloj enkripcije podataka, te je hakerima teže da vas ugroze. Strogo izbegavajte ostavljanje podataka na sajtovima koji nemaju katanac pored URL-a (odnosno nisu usaglašeni sa HTTPS protokolom), jer postoji verovatnoća da će neko presretnuti saobraćaj između vas i veb servera.
Kada se zakače na neku Wi-Fi mrežu, hakeri takođe mogu pristupiti podešavanjima rutera i napraviti vam pakao od života. Mogu da promene šifru, tako da izgubite pristup vlastitoj Wi-Fi mreži, a u toj situaciji, jedino rešenje je vraćanje rutera na fabrička podešavanja.
Međutim, postoji i sofisticiraniji, lukaviji način na koji hakeri prikupljaju podatke. Ukoliko napadač, na primer, promeni DNS rekorde u podešavanjima rutera, svaki put kada želite da pristupite nekoj stranici, možete biti preusmereni na sličnu lažnu fišing stranicu koja ima cilj da vam uzme poverljive podatke. Ova metoda se popularno zove „DNS hijacking“.
Najučinkovitija mera je i najjednostavnija – koristite sigurnu i jaku lozinku. Ako im je vaša mreža cilj, hakeri pomoću raznih alata mogu pokušavati razne kombinacije karaktera, sve dok ne pronađu onu dobitnu. Takođe, kao pokušaji se koriste i česte reči povučene iz rečnika direktno. Zato je najbolje da se koristi lista nepovezanih nasumičnih karaktera, brojeva i znakova.
Dobra ideja je i da se onemogući daljinska kontrola rutera koja omogućava upravljanje njegovih podešavanja iako niste nakačeni na lokalnu mrežu, što otvara vrata širom za sve neželjene goste. Srećom, ova opcija je uglavnom automatski isključena na većini rutera.
BONUS VIDEO: