0
Odbor za zaštitu potrošača i unutrašnje tržište Evropskog parlamenta izglasao je Predlog zakona o zabrani ugrađenih kvarova i programiranog zastarevanja proizvoda.
Ovakav Predlog predstavlja deo nove direktive Evropske unije o jačanju položaja potrošača u takozvanoj zelenoj tranziciji.
Ona se dogodila, kako kaže Dušan Protić iz Centra za evropske politike nakon dugogodišnje inicijative koju je predvodila poslanica Evropskog parlamenta iz Hrvatske Biljana Boran, a koja se ticala usvajanja novih izmena u tom predlogu direktive koje se odnose na takozvanu zabranu ugrađenih kvarova.
„To je neka novina koja je sada predviđena. Sada smo tu negde pred usvanjenjem tih izmena nakon čega sledi zvanično usvajanje na jesen. A potom, još dve godine za zemlje članice da usklade svoje postojeće zakonodavstvo sa tom direktivom“, objašnjava Dušan Protić iz Centra za evropske politike.
Ugrađeni kvarovi predstavljaju, prema rečima sagovornika, intervenciju proizvođača na neki uređaj, uglavnom uređaj koji spada u belu tehniku, na tehnički način, upotrebom materijala koji imaju ograničeni rok trajanja.
„Konkretno je reč o dva osnovna programiranja roka trajanja, odnosno programiranja. Ta zabrana se ne odnosi na uobičajne jeftine materijale, ali ako proizvođač namerno programira trajanje tako da se nakon dve godine zakonske garancije uređaj kvari“, kaže Protić za N1.
Cela ova izmena nije bila osnovni pravac kretanja direktive, odnosno tih izmena, kaže on.
„Ideja Evropske komisije je bila zapravo uklapanje, sprečavanje negativnih poslovnih praksi u sklopu zelene agende. Prilagođavanje sve većoj ekološkoj svesti ali tako da ona ne bude manipulisana od strane proizvođača“, ocenjuje sagovornik.
Pročitajte još
Međutim, ugradnjom kvarova nije oštećen samo korisnik uređaja.
„Tim ograničavanjem trajanja, upotrebljivosti uređaja, nije samo oštećen potrošač, nego se proizvodi i velika količina otpada uređaja, a to je jedan vid zagađenja okoline“, smatra Protić iz Centra za evropske politike.
Postoje izmene i u pravcu roka trajanja garancije.
„Sad ovim izmenama je predviđena jedna novina – da proizvođač ne moze da zavarava potrošača u pogledu nekog projektavanog trajanja uređaja, da mu kaže da traje 10 godina, a ne može. Takođe, uvodi se pojam komercijalne garancije, pored one osnovne garancije, garantnog lista. Proivođač će sada moći da doda komercijalnu garanciju. Dve godine garantujem ispravnost uređaja, ali pored toga dodatno garantujem četiri godine da će on izvesno funkcionisati. To će se označavati na odeđeni način, formuli koja će glasti 2+4“, objašnjava Protić.
Na taj način, smatra on, potrošač će biti informisan unapred, a možemo da očekujemo konkurenciju i da će neki proizvođači davati duži komercijalni rok.
„Ono što jeste značajno kad je reč o pravilima, mi ćemo ih preuzeti kada za to dođe red. Treba očekivati da se kod nas sprovedu te izmene. Ideja je praksa da se uređaji više popravljaju, a ne da se sa prvim kvarom bacaju“, zaključuje Protić.
