0
Evropske telekomunikacione kompanije optužile su tehnološke gigante poput Gugla, Epla, Amazona i drugih da su ostvarile enormne profite koristeći infrastrukturu tih telekomunikacionih operatora. Dojče telekom, španska Telefonika, francuski Oranž, Vodafon i drugi traže od evropskih zakonodavaca da privole tehnološke kompanije, koje uglavnom dolaze iz Amerike, da plate za razvoj i održavanje mreže. Čak i u Srbiji, telekomunikacioni i kablovski operatori su uložili stotine miliona evra u mrežu, dok od toga najveću korist imaju platforme poput Jutjuba, Netfliksa i društvenih mreža.
Da biste gledali film u 4k kvalitetu slike i to putem interneta, potrebna vam je internet konekcija kao autoput sa 5 traka, a u slučaju Netfliksa ili Jutjuba, oni za taj autoput ne plaćaju putarinu, slikovito objašnjava urednik PC Pressa Vojislav Gašić za N1.
Srodne vesti
„Naravno da je u toj celoj priči postalo veoma značajno koliko će ko učestvovati u toj infrastrukturi. To je kao da imate špeditersku kompaniju i želite da vozite veliku količinu robe, i onda shvatite da ne možete da idete šumskim putevima. I ako od nekog tražite da upotrebljavate savremenu infrastrukturu, ne možete od njega da tražite da prevedete 35 šlepera po ceni od dva“, kaže Gašić.
A da bi taj autoput za podatke funkcionisao, samo u Srbiji su kablovski i telekomunikacioni operatori proteklih 10 godina uložili stotine miliona evra da bi izgradili infrastrukturu koju imaju danas.
„Primera radi, SBB je u poslednjih 10 godina uložio pola milijarde evra u infrastrukturu kako bi što većem broju građana obezbedio SBB servise, a u isto vreme kako bi oni putem SBB interneta mogli da ostvare sve svoje zamisli, bilo da je u pitanju informisanje, komunikacija ili zabava putem različitih video striming platformama kao što su Netfliks, Jutjub i slično“, kaže direktor za razvoj SBB Nikola Perić.
Profesor ETF Aleksandar Nešković kaže da su godinama telekomunikacioni operatori pokušavali da razviju svoje softvere i servise, ali da nije bilo moguće parirati kompanijama koje nude jednu uniformnu platformu u celom svetu.
„Ako imate Gugl, šta je alternativa tom servisu? Dakle, vi možda nemate u formalnom smislu definisan monopol, ali defakto to jeste i to njima omogućava da ustvaruju vrlo velike profite“, smatra Nešković.
Profesor Nešković veruje da će veliki evropski operatori uspeti u svojoj nameri, ali nije optimista kada je reč o onima koji dolaze iz malih zemalja poput Srbije.
„Mali kao jedan mali promil ili delić promila u ukupnom profitu tih velikih platformi vrlo lako mogu da ostanu potpuno zanemareni“, rekao je profesor ETF.
Na potezu su evropski zakonodavci i Evropska komisija koji treba da preseku, izmene zakone i ustanove nova pravila. A oni trenutno imaju hitnije probleme.