3
EU od 2023. počinje sa primenom zakona koji će značajno uticati na poslovanje tehnoloških giganata.
Na snagu stupa Zakon o digitalnim tržištima (DMA) koji ima za cilj da suzbije monopol velikih tehnoloških kompanija na tržištu EU i osigura jednake uslove za sve.
Pročitajte još
Evropska unija započnje primenjivanje Zakon o digitalnim tržištima (DMA) u proleće 2023. godine, objavila je izvršna potpredsednica Margrethe Vestager na konferenciji Međunarodne mreže za konkurenciju (ICN) prošle nedelje.
Margrethe Vestager je ranije izjavila da bi antimonopolsko zakonodavstvo, koje uvodi novi set pravila za obuzdavanje moći velikih tehnoloških kompanija moglo da se primeni već u oktobru ove godine. Međutim, taj rok je pomeren za početak sledeće godine.
„DMA će stupiti na snagu u proleće 2023. i mi se spremamo za primenu čim stignu prva obaveštenja“, rekla je Vestager tokom svog govora na ICN.
Ona sugeriše da će Komisija biti spremna da reaguje protiv bilo kakvog kršenja koje učine velike tehnološke kompanije kao što su Meta, Apple, Google, Microsoft i Amazon.
DMA ne treba mešati sa DSA ili Zakonom o digitalnim uslugama, koji je nedavno dogovoren.
Oba akta utiču na svet tehnologije, ali DMA se fokusira na stvaranje jednakih tržišnih uslova za sve tehnološke kompanije, dok se DSA bavi načinom na koji kompanije kontrolišu sadržaj na svojim platformama.
DMA, koji čeka konačno odobrenje Saveta i Parlamenta, definiše velike tehnološke gigante kao kompanije koje imaju tržišnu kapitalizaciju od preko 75 milijardi evra i poseduju društvenu platformu ili aplikaciju koja ima najmanje 45 miliona korisnika mesečno.
Ove kompanije se mogu suočiti sa kaznama od „do 10 procenata svog ukupnog svetskog prometa u prethodnoj finansijskoj godini.“ Takođe, ako se utvrdi da krše pravila DMA, kazna bi se mogla povećati na 20 procenata u slučaju ponovljenog prekršaja.
U skladu sa DMA, kompanije će imati tri meseca da prijave svoj status Komisiji, nakon čega sledi period čekanja do dva meseca da dobiju potvrdu od EU. Ovaj period čekanja, zajedno sa odloženim sprovođenjem DMA, mogao bi značiti da nećemo videti prve probleme između EU i tehnoloških giganata do kraja 2023.godine.
Možda vas zanima
„Ovo sledeće poglavlje je uzbudljivo. To znači mnogo konkretnih priprema“, objasnila je Vestager. „Ovde se radi radi o uspostavljanju novih struktura, o zapošljavanju osoblja. Radi se o pripremi IT sistema, o izradi dodatnih zakonskih tekstova o procedurama ili obrascima za obaveštenja. Naši timovi su trenutno zauzeti svim ovim pripremama i cilj nam je da uskoro izađemo sa novim strukturama.”
Kašnjenje u realizaciji DMA bi moglo dati Komisiji više vremena da se pripremi. Takođe, kašnjenje bi moglo poslužiti kao kritika ako Komisija ne odgovori na bilo koja veća kršenja koja su se dogodila od sada do trenutka kada DMA dobije zvaničnu primenu.
-Zabranu kombinovanja prikupljenih podataka sa dva različita servisa koja su u vlasništvu iste kompanije (na primer Instagram, Vocap i Fejsbuk);
-Praksu nazvanu „samopreferencija“ gde kompanije u prvi plan ističu sopstvene proizvode i suluge (na primer prikazivanje Guglovih proizvoda u Gugl pretrazi);
-Nova pravila o neutralnosti uređaja koja podrazumevaju pravo na brisanje unapred instaliranih aplikacija na nekoj platformi;
-Pravilo o zabrani nekih praksi oglašavanja, koje se nadovezuje na Zakon o digitalnim uslugama (DSA).
Kada se usvoji, DMA će verovatno poremetiti poslovne modele koje koriste svetski tehnološki giganti. Kao prvo, moglo bi da dogodi da Epl počne da dozvoljava korisnicima da preuzimaju aplikacije izvan svoje digitalne prodavnice, što je ideja protiv koje se izvršni direktor Epla Tim Kuk odlučno protivi. On tvrdi da bi spoljno učitavanje moglo da „uništi“ bezbednost njihovih uređaja.
Drugi zahtevi bi mogli biti da Vocap i iMessage postanu interoperabilni sa manjim platformama. Takva politika može otežati Vocapu kontrolu „end-to-end“ enkripcije.
Iako se zakonodavstvo odnosi samo na građane EU, efekat ovih zakona će se sigurno osetiti i u drugim delovima sveta.
Globalne tehnološke kompanije mogu odlučiti da je isplativije primeniti jedinstvenu strategiju za sadržaj i uzeti relativno stroge propise EU kao merilo za sve. Dok su zakonodavci u SAD-u, koji teže da obuzdaju tehnološke gigante svojim sopstvenim propisima, počeli da traže inspiraciju u pravilima Evropske unije.
***
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
