2
Iako veliki tehnološki giganti ulažu velike novce u lobiranje u Briselu, institucije Evropske Unije i zemlje članice dogovorile su se oko zakona koji će obuzdati moć i dominaciju giganata iz Silicijumske doline.
Brisel je spremio „Zakon o digitalnim tržištima“ koji je osmišljen tako da obudzda moć velikih tehnoloških kompanija poput Gugla, Amazona, Fejsbuka, Epla, Majkrosofta i drugih.
Pročitajte još
Ovaj zakon cilja na najveće digitalne platforme koje posluju na tržištu EU. U zakonu poznati kao „čuvari vrata“ zbog svoje trajne tržišne pozicije u digitalnim sektorima.
Spisak obaveza uključuje zabrane kombinovanja prikupljenih podataka sa dva različita servisa koja su u vlasništvu iste kompanije (na primer Instagram, Vocap i Fejsbuk); praksu nazvanu „samopreferencija“ gde kompanije u prvi plan ističu sopstvene proizvode i suluge (na primer prikazivanje Guglovih proizvoda u Gugl pretrazi); uvedena su nova pravila o neutralnosti uređaja koja podrazumevaju pravo na brisanje unapred instaliranih aplikacija na nekoj platformi; pravilo o zabrani nekih praksi oglašavanja i drugi.
Kompanije koje se ne budu pridržavale pravila će biti kažnjene, a Evropski parlament je predložio kazne do 20 odsto godišnjih prihoda ili 10 odsto od svetskog prometa kompanije koja se kažnjava.
Još jedan od detalja o kojim su se dogovorile članice jeste i uredba koja će primorati proizvođače pametnih telefona da korisnicima omoguće slobodan izbor podrazumevane aplikacije za imejl i pretraživač.
Prema tvrdnjama iz Evropske unije, glavni cilj ovog dokumenta je regulacija ponašanja velikih tehnoloških firmu u okviru jedinstvenog evropskog tržišta i šire. Komisija ima cilj da garantuje privlačan nivo konkurencije na visoko koncentrisanom tržištu digitalnih usluga EU.
Zakon će biti primenjen na sve kompanije koje imaju kapital od 75 milijardi evra pa naviše.
Do sada su regulatorna tela širom sveta bila izuzetno troma i spora u pokušaju da probiju dominaciju koju su stvorili veliki tehnološki giganti. Ipak, Zakon o digitalnim tržištima bi, kako pišu svetski mediji, mogao to da promeni.
Dosadašnji pokušaji da se naruši dominacija su uglavnom bili neuspešni. Evropska komisija je već ulazila u borbu sa Alfabetom još 2010. godine. Sve to je dovelo do kazni vrednih 10 milijardi dolara, ali profiti kompanije koja stoji iza Gugla su od tada porasli sedam puta.
***
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
