Za prvo pravo političko ubistvo u novijoj istoriji Srbije smatra se likvidacija Branislava Matića Belog koja se dogodila 4. avgusta 1991. Matić je bio aktivista i finansijer tada najjače opozicione stranke, Srpskog pokreta obnove (SPO), a njegova likivdacija na kućnom pragu otvorila je pandorinu kutiju serije ubistava u Beogradu koja ni do danas nisu razrešena.
Početkom avgusta 1991. godine u Hrvatskoj počeo je da se rasplamsava sukob između Hrvata i Srba. Vatre oružanog konflika več su se razbuktale kada se u srpskoj prestonici dogilo prvo nerazjašnjeno ubistvo sa političkom pozadinom, koje je i dans nerazjašnjeno. Branislav Matić Beli ne samo da je bio aktivista Srpskog pokreta obnove nego i finasijer naoružane paravojne formacije „Srpska garda“, koja je bila bliska ovoj političkoj stranci.
Branislav Matić Beli tog 4. avgusta 1991. izašao je iz svog vozila i uputio se ka svojoj kući u Ulici Milana Raspopovića na Voždovcu. Kad je zaključao vrata automobila, iza nedaleko parkiranog kombija registarskih oznaka BG 920-039 pojavila su se dvojica naoružanih muškaraca u maskirnim uniformama, koji su preko glave nosili prekrivače kao „izviđačke“ jedinice u JNA i iz automata kalibra 7,62 ( neki tvrde da je u pitanju bio uzi, a drugi da je pucano iz heklera) otvorili su vatru i izrešetali ga na kućnom pragu, a zatim seli u automobil i pobegli u nepoznatom pravcu. Do dana današnjeg ostalo je nejasno sa kojim tipom automobila su pobegli likvidatori. Prema jednoj verziji u pitanju je bio beli mercedes, a prema drugoj zeleni ford ili beli golf?!
Gradom se brzo pronela vest da je osnivač „Srpske garde“ i njen finasijer ubijen na kućnom pragu. Policija je odmah krenula u potragu za likvidatorima ali nikada nisu pronađeni. Usledio je šok. Državni mediji su tad ovu likvidaciju pokušali da prikažu kao još jedan međusobni okršaj kriminalaca u gradu, međutim u toj tvrdnji je nešto bilo sumnjivo. Sam čin likvidacije nije mogao nikako da se uklopi u tadašnji način mafijaških obračuna u Beogradu i na ruku toj pretpostavici išao je i dokaz o aktivnom političkom angažovanju Branislava Matića Belog, koji je ulagao svoj kapital kako bi „iz sna probudio uspavano srpstvo“. Naime, razlog likvidacije mogao je, kako se tvrdilo, da stoji u tome što je od aktivnog podržavaoca Slobodana Miloševića, prilikom njegovog političkog uspona postao opozicionar i da možda razlog za njegovo uklanjanje leži u tome što je prešao u opozicioni tabor, postao jedan od finansijera SPO i najbliži prijatelj Đorđa Božovića Giške ( ubijen nešto više od mesec dana posle Belog u Gospiću u Hrvatskoj), koji je oko sebe okupio veliki broj srpskih mladića spremnih da se bore za „srpsku stvar“ i time mogao da ima lojalne ljude koji bi predstavljali opasnu pretnju po tadašnju vlast.
Lider SPO Vuk Drašković je dan posle, 5. avgusta te 1991. rekao povodom smrti Branislava Matića Belog: “Pucali su u njega iz „uzija“, a desetine metaka ispaljeno je kada je već bio – mrtav. Niko ne može da kaže ubica je taj i taj, ali sve indicije pokazuju da je ubistvo političko i da ga je organizovao sam vrh Srbije… Predsedništvo SPO u ovom trenutku samo konstatuje da su ubistvo člana Štaba i pokušaj hapšenja komandanta Srpske garde u osnivanju usledili posle istupa poslanika Vojislava Šešelja u Skupštini Srbije. Poslanik Šešelj je Đorda Božovica-Gišku okarakterisao kao „poznatog kriminalca“, a Branislava Matića – Belog kao „plaćenog ubicu“, navodeći da je on glavni finansijer Srpske garde. Tom prilikom postavio je i poslaničko pitanje Ministarstvu unutrašnjih poslova Srbije: šta je učinilo i šta namerava da učini protiv ovih lica“.
Izjava lidera SPO je ostala mrtvo slovo na papiru, a mnogo godina kasnije pojavio se jedan zanimljiv detalj da se kobne večeri Beli navodno sastao sa Giškom i Aleksandrom Kneževićem Kneletom i da su se sva trojica razišli pola sata pre nego što je Matić ubijen. Posle mesec dana pod misterioznim oklnostima poginuo je ili je ubijen Đorđe Božović Giška na ličkom ratištu, a Knele je pronađen mrtav u hotelskoj sobi 1992. Međutim, prema rečima njegovih prijatelja navodi se da je Beli ubijen posle boravka u Takovu gde je formirana tamošnja garda „Tanasko Rajić“.
Ko je bio Branislav Matić Beli
Branislav Matić Beli rođen je 1952. Na beogradskom afaltu bio je nerazdvojni drug sa Đorđem Božovićem Giškom. Kada je osnažio otišao je kako se kaže u „beli svet“ i o njemu niko dugo vremena nije ništa čuo. Spominjalo se da je svoj prvi kapital stekao tako što je preko veze uspeo da se domogne bonova za benzin, pa ih onda preprodavao po većoj ceni. U Beograd se vratio 1981. kao navodni vlasnik jednog od najvećih auto otpada u Amsterdamu, gde je odmah po dolasku razvio biznis uz pomoć određenih veza. Beogradska čaršija tih godina raspredala je priče da je bio vlasnik čak 70 auto otpada i da ih je koristio za „pranje“ ukradenih automobila, međutim to su ostali tračevi, jer nijednog dokaza koji bi opravdao te tvrdnje nije bilo, jer ni policija nije našla nijedan dokaz. Ipak, bila je činjenica da je ubijeni Matić imao kapital, ali da se sa novcem nikad nije razmetao.
Za Belog se tvrdilo da je samo jedanput bio u zatvoru i to jer je zapalio stan taksisti koji mu je silovao tadašnju devojku, zbog čega je bio osuđen na šest meseci zatvora. Kasnije su ga dovodili u vezu i sa SDB, odnosno, da je za njih odrađivao neke poslove, jer navodno je 1989. učestvovao u jednoj operaciji u Cirihu.
Njegov interesovanje za politiku počelo je krajem 1980-tih godina, kada je prvo podržavao politiku Slobodana Miloševića, pa čak poklonio 10.000 nemačkih maraka Zajmu za preporod Srbije. Već 1990. postaje ogorčeni protivnik politike Slobodana Miloševića i finansijer tad najjače opozicione partije SPO. Postoje tvrdnje da je Branislav Matić Beli nekoliko dana pred ubistvo dobio upozorenje da se mane političkog angažovanja za SPO i da prestane sa finansiranjem i organizovanjem Srpske garde, posebno prijem novih članova i da se prestane sa izvođenjem vojne obuke u Košutnjaku. Spomnjilao se da im je jedan tadašnji funkcioner poslao poruku: „Neće mi oni praviti Spartu u srcu Beograda“.
Prijatelji Branislava Matiće Belog u kasnijim ispovestima tvrdili su, da se nekoliko nedelja posle njegove smrti, kog njih na Voždovcu pojavio mladi inspektor Rade Avramovski koji ih je uveravao da će slučaj biti brzo rešen, ali kad je na tadašnji kafić „Bananas“ bačena bomba od čijih posledica je taj inspektor stradao , postalo im je jasno da neko krupan stoji iza svega.
Jovan Otašević prijatelj ubijenog Branislava Matića tvrdio je da je davno od jednog bliskog prijatelja dobio knjigu u kojoj je bila poruka sa scenarijem likvidacija napravljenim u državnom vrhu. Navodno, na spisku je bilo devet imena, među kojima i Giškino. Od tih devet, sedmoro je ubijeno tačno po napisanom scenariju. On tvrdi i da je na spisku likvidacija bilo i ime Giškinog prijatelja Branislava Matića Belog.
„Beli je bio u Giškinom džipu, kojim je prevozio žene i decu. Vozio je brzo, prvi stigao u Beograd i naišao na ubice. U zelenom ‘fordu’ i belom ‘golfu’ čekala su po dva likvidatora. To je jedna od najsurovijih likvidacija, a organizovala ju je Državna bezbednost. Između džipa u kome su bili Beli i deca i njihovih kola nalazio se kombi, za koji smo kasnije utvrdili da pripada MUP-u Srbije ali je, navodno, bio iznajmljen firmi ‘Jugoagent’, ispričao je davno Otašević, koji je tvrdio da te noći, načelnicima policije na Ubu i u Valjevu naređeno da propuste zeleni ‘ford’ i beli ‘golf’.
„Ko je njega mogao da ubije? Pa, čovek je imao troje dece! Svi mi pretpostavljamo ko je i zašto mogao to da uradi. Išla sam u “29. Novembar” da bih se raspitala da li su nešto otkrili. Rekli su mi skoro ništa: “A i vi znate ko je bio vaš sin”. Ljudi se danas plaše. Možda je bilo i onih koji su nešto videli, ali neće da kažu iz straha. Kasnije sam iz nekih priča čula, mislim da ljudi nemaju razloga da me lažu, da je jedan od ubica iz okoline Bratunca, drugi iz Srebrenice. Posle svega toga Zvonko Osmajlić mi je pričao da je njega zvala neka devojka preko telefona i rekla mu: “Ubili smo ti Belog, sada si ti na redu”, ispričala je Milica Matić, majka Branislava Matića Belog za jednu beogradsku televiziju krajem marta 2017. godine.