Slučaj Levijatan: Desničari iz krila države i tajnih službi

Najnoviji slučaj brutalnog nasilja pokreta "Levijatan", ovoga puta nad romskom porodicom Garip i reagovanje nadležnih tek nakon izveštavanja medija, pokazuje odnos države prema ultra-desničarskim organizacijama, odnosno odsustvo bilo kakve pravovremene reakcije. Upravo zbog ovakvog "tretmana" ovih grupa, stiče se utisak da se organizacije poput "Levijatana", kojih je proteklih godina sve više, nalaze pod direktnom kontrolom države, koja ih koristi za zastrašivanje manjinskih grupa i političkih neistomišljenika.

Nakon pisanja portala Nova.rs da su pripadnici pokreta Levijatan upali na posed romske porodice Garip, koja je isti dobila na korišćenje od opštine, i na silu im oteli psa rase „staford“, tužilaštvo je naložilo policiji da izvrši sve potrebne provere što se tiče ovog slučaja.

Ovo možda ne bi bilo tako čudno, da zapravo ovo nije prvi put da tužilaštvo reaguje na nezakonito postupanje ovog pokreta.

„Levijatan“ je samo jedna u nizu organizacija koje proteklih godina vršljaju Srbijom, jer su im, bar prema dosadašnjoj praksi, ruke potpuno odrešene. Neretko je reč o nasilnim radnjama, kao i u poslednjoj u kojoj su pripadnici „Levijatan“ uz salvu uvreda, pretnji otmicom i smrću, ukrali psa iz dvorišta porodice Garip.

U javnosti se stiče utisak da iza ovakvih grupa i pokreta, koje se uglavnom predstavljaju kao humanitarne organizacije, stoji država i njene službe bezbednosti, jer je odsustvo reakcije policije i tužilaštva dosad bila redovna pojava.

Advokat i predsednik Građanskog demokratskog foruma Aleksandar Olenik u razgovu za portal Nova.rs ističe da je klerofašizam u naletu poslednjih godina u Srbiji i da vlast, zasiguno, nema nameru da se izbori sa ovim desnim, klerikalnim organizacijama koje svojim delovanjem uzurpiraju prava građana Srbije.

„Mi možemo da izvlačimo zaključke da vlast ne samo da nije bila aktivna u nameri da se izbori sa delovanjem ovih grupa, nego je ovakve organizacije puštala da uzurpiraju prava drugih i da ih krše. Kad kažem klerofašističkih organizacija, uglavnom mislim na ove desne organizacije poput „Levijatana“, pokreta Miše Vacića, „Zavetnika“, „Srbske časti“ i još mnogih, koje niču kao pečurke posle kiše“, kaže Olenik.

Kako navodi, reč je o organizacijama koje svojim nastupima i prezentacijama na društvenim mrežama bukvalno pozivaju na rušenje poretka u Srbiji.

„Vlast nijednom nije reagovala na nasilne akcije „Levijatana“, niti ih sankcionisala. Sada je, u slučaju ove romske porodice kojoj je otet pas, prvi put otvorena istraga, ali sumnjam da će biti rezultata. Sa druge strane, grupe poput ove koriste se u političke svrhe, odnosno zloupotrebljavaju se. Recimo kao neformalno obezbeđenje na mitinzima vladajuće stranke. Ovim država vizuelno staje na njihovu stranu, čime se vidi da ih potpomaže, te da vlasti odgovara ovakvo njihovo „ničim ometano“ delovanje“, ističe advokat.

Ništa manje za „Levijatanom“ ne zaostaje ni organizacija „Srbska čast“ koja je takođe više puta dosad uzimala „zakon u svoje ruke“, upadala na tuđe posede i bez ovlašćenja oduzimala stvari.

Vođa ove organizacije je Bojan Stojković, koji je široj javnosti postao poznat nakon snimka otimanja zlostavljanog konja od jedne romske porodice, dok je drugi, Igor Biblija, hapšen zbog reketiranja i organizovanog kriminala.

Za njima nimalo ne zaostaje ni famozna politička partija Srpska desnica čiji je predsednik Miša Vacić, sada političar, a od ranije poznat po svojim ultranacionalističkim izjavama i osuđivan zbog diskriminacije LGBT populacije. Da je Vaćić „državni projekat“ potvrđuje što je na korišćenje za potrebe svoje partije dobio javne prostorije u Nišu, ali i to što je organizovao skup i formirao opštinski odbor svoje stranke , ni manje-ni više, nego u zgradi gde se nalazi niška policija.

Govor mržnje prvog čoveka Srpske desnice je, po dosadašnjoj praksi, deo njegovog imidža. Tako smo novembra 2019. imali priliku da čujemo stravične pretnje koje je Vacić uputio gradonačelniku Šapca Nebojši Zelenoviću, kada mu je pretio zatvorom, ali i da će „završiti kao Austrougari –  podavljeni u Drini“.

Jasno je da je Vaćićeva desnica samo produžena ruka vladajuće stranke, ali se postavlja pitanje šta bi se desilo da ovakva partija uđe u parlament.

„Nastankom ovakvih organizacija, na neki način, vlast pokazuje da ima i gorih od njih. Mislim da je nedopustivo da ovakve organizacije imaju uticaj na donošenje odluka u Srbiji“, ističe Olenik.

I poslednje na lestvici, ali nikako najmanje bitne, su navijačke grupe u Srbiji. Dosadašnja praksa je pokazala da u njima ima svega, ali najmanje navijanja. Odavno je jasno da ove grupe gotovo uvek rade za državu i službe bezbednosti, uživaju njihovu zaštitu, pa njihovi članovi retko kad krivično odgovaraju zbog sukoba sa zakonom. Da postoji spona između države i navijača, nesumnjivo potvrđuju i slučajevi inauguracije predsednika Aleksandra Vučića, kao i njegovog gostovanja na RTS-u novembra prošle godine, a oba su, ni manje-ni više, obezbeđivali upravo navijači.

„U navijačkim grupama su oni ljudi koji navijaju za neki klub, ovde se radi o drugačijim. Reč je o organizovanim kriminalnim grupama koje se očigledno bave trgovinom narkoticima i organizovanim kriminalom. Te grupe od dolaska ove vlasti nisu više toliko vidljive na ulicama, ali, po potrebi, mogu da se pojave. Stiče se utisak da one reaguju na dugme, odnosno kako im ova vlast kaže. Te ih ima, te ih nema“, dodaje Olenik.

Dijana Hrkalović – „navijačka kuma“

Spona između ultra-desničarskih organizacija i navijačkih grupa u Srbiji sa visokim funkcionerima u policiji odavno je poznat. Jedan od takvih primera je i slučaj bivše državne sekretarke MUP Srbije Dijane Hrkalović, koja je u više navrata dovođena u vezu sa kriminalnim klanovima na ovim prostorima, ali i navijačkim grupama.

Kako su medije ranije pisali, posebno dobre odnose imala je s kontroverznim vođom navijača Partizana i osuđenim narko-dilerom Aleksandrom Stankovićem, zvanim Sale Mutavi, koji je ubijen oktobra 2016. nedaleko od Centralnog zatvora u Beogradu. Spekulisalo se i da je upravo Hrkalovićeva trebalo da bude venčana kuma Stankoviću.

I advokat Vladimir Todorić u razgovoru za naš portal ističe da je jasno da organizacije poput ovih, ali i navijčke grupe, nedvosmisleno sarađuju sa državnim vrhom.

„Sve one vrlo često imaju i formalne i neformalne kontakte sa visokim funkcionerima MUP Srbije, ili sa nekim drugim ljudima iz vlasti. Tako i ta stranka Miše Vacića, imamo primer njegovog skupa u policijskoj stanici u Nišu, koji to otvoreno pokazuje. Za druge strane, imate „Levijatan“ koji se hvali da ima dobru saradnju sa MUP-om“ ističe Todorić.

Kako navodi, ono što sve ove organizacije spaja jeste to što vrlo često koriste govor mržnje prema pripadnicima manjinskih zajednice, a najčešće prema Romima, ali i što skoro nikad ne odgovaraju za dela koje čine.

„Sa druge strane, imamo situaciju da ove grupe vlast očigledno svesno koristi kao poruku da postoji duža ruka vlasti, od one koju zakon može da koristi. Ista je situacija i sa navijačkim grupama i njihovoj povezanosti sa MUP i visokim funkcionerima, o čemu svedoče razne fotografije koje su se pojavljivale po društvenim mrežama, poput slika određenih pripadnika Žandarmerije sa navijačima i slično. Ipak, najveći dokaz te povezanosti jeste to kada pogledamo kako su se završavali krivični slučajevi protiv tih navijača i slično“, dodaje Todorić.

Advokat Simić: Devastiranje pravnog poretka

Advokat Ivan Simić u razgovoru za naš portal ističe da neke od aktivnosti pojednih organizacija pre se mogu podvesti pod anarhističke, nego desničarske.

„Da budemo jasni, desničarska ideja je sama po sebi potpuno legitimna i predstavlja vrlo uobičajeno političko i društveno opredeljenje, pod uslovom da se pronosi i manifestuje na način dostojan trenutku civilizacijskog dostignuća jednog društva. Bilo kakvo samovlašće, koje je pritom i krivično delo, a koje dolazi bilo od strane levice ili od strane desnice, devastira javni i pravni poredak. Na kraju, bilo kakve aktivnosti koje u sebi sadrže neskrivenu agresiju, pre svega kompromituju ideju same desnice „, kaže Simić.