19
Hapšenje radnice Centra za socijalni rad iz Vranja, koja je pokušala da falsifikovanom dokumentacijom omogući albanskom državljaninu da usvoji devojčicu iz Srbije, ponovo je skrenulo pažnju javnosti na sve učestalije slučajeve trgovine ljudima u Srbiji, a prema rečima Jelene Hrnjak iz nevladine organizacije "Atina" za borbu protiv trgovine ljudima, čak 60 odsto žrtava trgovine ljudima u Srbiji su deca.
Hrnjak je u razgovoru za portal Nova. rs kazala da se u Srbiji „trguje“ decom najčešće zbog udaje i seksualne ekploatacije, ali i usvajenja, što je opisano posebnim članom Krivičnog zakonika.
„Slučajeve trgovine decom zarad usvojenja zakon je dosad sporadično prepoznavao, pa su oni i dalje na nivou izuzetka. Što se tiče trgovine ljudima iz posebnog člana Zakona, prema iskustvu našeg udruženja Atina, bilo je slučajeva koji su i presuđeni na sudu, a u kojima su državni službenici iz različitih sistema bili umešani u samu esklploataciju. Radilo se o drugim oblicima eksploatacije, najčešće seksualne. Za borbu prtotiv trgovine ljudima nije dovoljno samo imati institucije, već te institucije treba da dosledno sprovode sve raspložive mere. Mere koje propisuje naš zakon moraju neizostavno da se primenjuju i institucije moraju da se snažnije odupru i daju svoj nepodeljeni odgovor na ovaj gorući problem. U društvu u kojoj nema odgovornosti za nanetu štetu, ne može biti ni borbe protiv trgovine ljudima“, rekla je Jelena Hrnjak za Nova.rs.
Ona ističe da su deca najlakša meta jer, kako kaže, maloletna osoba ima slabije mehanizme odbrane.
„Kako su vešti u manipulaciji kroz kombinaciju obmana, laži, neiskrenih emocija, pretnji, pa i nasilja, trgovci ljudima mnogo lakše uspostavljaju kontrolu nad decom i to je i jedan od razloga zašto su baš ona u najvećoj meri na meti ovih kriminalaca. Maloletna osoba ima slabije mehanizme odbrane i umanjene kapacitete da bez spoljne pomoći izađe iz uloge žrtve. Često i osobe koje su žrtve trgovine ljudima ne znaju skoro ništa o ljudskim pravima, kao ni da su njihova prava povređena, odnosno nisu svesne da imaju pravo na pomoć i zaštitu. Sve to ide u prilog trgovcima ljudima da lakše kontrolišu žrtve“, dodaje naša sagovornica.
Ona kaže i da deca koja su bila žrtve trafikinga često razvijaju veliki broj psihosomatskih simptoma.
„Nihovo telo počinje da pati i ti simptomi postaju i realni zdravstveni problemi, te je nakon izlaska iz te situacije njihov oporavak spor i mukotrpan“, kaže Hrnjak i dodaje:
„Zvaničan broj žrtava trgovine ljudima u Srbiji nije relevantan jer ne pokazuje veličinu problema niti pravo stanje, ali 60 odsto identifikovanih su bila deca, i to mahom iz disfunkcionalnih porodica. Ta deca žive u okorelom siromaštvu, od kad znaju za sebe znaju samo za beznađe i nedostaje im podrška za obrazovanje, razvijanje socijalnih kontakata. Devojke i žene koje završavaju u lancu trgovine ljudima, primoravaju se najčešće da se bave prostitucijom, teškim radom, krivičnim delima, a neke od njih su i silom udavane još kao devojčice. U situacijama kada uspeju da se izvuku iz ovih teških životnih okolnosti, veoma je važno pružiti im podršku da se oporave od trauma i uspeju da se osamostale. U tome im pomaže Udruženje građana „Atina“, koju je 2003. godine osnovalo nekoliko aktivistkinja kada su uvidele da samo institucionalna rešenja nisu dovoljna. Državne službenike treba pozivati na odgovornost kako za delanje tako i za nedelanje, za nepostpuanje po prijavama i ostalo. U društvu u kojoj nema odgovornsoti za nanetu štetu, ne može biti ni borbe protiv trgovine ljudima“.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare