0
U igračkoj i trenerskoj karijeri Radomir Antić je ostavio duboke tragove u velikim klubovima, a presudno je uticao i na razvoj fudbalera čije su veštine opčinjavale ljubitelje fudbala na svim meridijanima.
Antić je rođen u Žitištu 1948. godine, igračku karijeru je počeo u Slobodi iz Užica, odakle je posle svega godinu dana prešao u Partizan.
PROČITAJTE JOŠ
Deceniju je Antić proveo u Humskoj 1, kao defanzivac je odigrao 181 utakmicu i postigao devet golova.
Internacionalnu karijeru je započeo u Fenerbahčeu, gde je proveo dve sezone, da bi 1979. godine bila najavljena njegova španska odiseja.
Ipak, posle dve godine se iz Saragose preselio engleski Luton u kom je ostao četiri sezone.
Za reprezentaciju Jugoslavije je odigrao samo jednu utakmicu, 26. septembra 1973. godine u Beogradu, u prijateljskom meču protiv Mađarske.
Svega godinu dana po završetku igračke karijere, 1985. godine Antić je postao pomoćni trener u stručnom štabu Partizana, najpre je sarađivao sa Nenadom Bjekovićem, a potom sa Fahrudinom Jusufijem.
U obe sezone je osvojio titule šampiona Jugoslavije.
Posle kratkog rada u mlađim kategorijama, na preporuku Vujadina Boškova postao je prvi trener Saragose, u kojoj je debitovao remijem protiv Valensije.
Saragosa je sa Antićem na čelu već u prvoj sezoni stigla do evropskog takmičenja, peto mesto u Primeri je bilo dovoljno za plasman u Kup UEFA.
Posle dve i po godine, u martu 1991, Antić je postao trener slavnog Real Madrida, zamenivši na toj poziciji legendu kluba Alfreda Di Stefana.
Sezonu kasnije u Madrid Antić je doveo Roberta Prosinečkog, ali je rastanak bio neizbežan posle sukoba mišljenja između njega i novopostavljenog sportskog direktora Lea Benhakera.
U tom momentu prvoplasirani Real je do kraja sezone uspeo da ispusti prednost stečenu tokom Antićevog vođstva, pa je Barselona u poslednjem kolu osvojila titulu.
Srpski trener je karijeru nastavio u Ovijedu, spasao ga od ispadanja, a u ekipu je potom selektirao Slavišu Jokanovića, tadašnjeg veznjaka Partizana i, ponovo, Prosinečkog.
Dva deseta mesta na tabeli sa malim klubom su preporučila Antića za povratak u Madrid, ovoga puta u Atletiko, koji je sa klupe predvodio u tri navrata, od 1995. do 1998, tokom 1999. i 2000. godine.
Ostaće upamćeno da je Antić zatekao ekipu prepunu igrača i sa jedva izborenim opstankom, posle čega je napravio rezove, doveo pojačanja poput golmana Franciska Moline, Fernanda Koree i Milinka Pantića, te osvojio titulu šampiona Španije.
Atletiko je stigao do trofeja i u Kupu Kralja, pobedom nad Barselonom, golom upravo srpskog fudbalera koji je pre dolaska na „Visente Kalderon“ igrao za grčki Panionios.
U Ligi šampiona Atletiko je stigao do četvrtfinala, ali ga je igranje u Evropi koštalo rezultata u domaćem prvenstvu pa nije uspeo da odbrani titulu.
Prodaja Dijega Simeonea Interju je obezbedila novac za dovođenje Kristijana Vijerija iz Juventusa i Žuninja Pauliste iz Midlsboroa, ali je promenljiva forma ekipe značila i smenu Antića, pošto je čuveni predsednik kluba Hesus Hil procenio da je pravi čovek za taj posao Arigo Saki.
Sigurnu kuću za sebe Antić je ponovo pronašao u Ovijedu u kom je proveo jednu sezonu, da bi potom odmarao dve godine pre nego što je stigao u Barselonu.
Time je srpski trener postao jedini stručnjak u istoriji koji je sedeo na klupi tri najveća španska kluba, a verovatno će tako i ostati za sva vremena.
Antić je 2003. godine morao da gasi vatru na stadionu „Kamp Nou“ nastalu posle odlaska dugogodišnjeg trenera Luja van Gala, koji je prouzrokovala očajna forma tima i 15. mesto posle 20 odigranih mečeva.
U Barselonu je odmah stigao Huan Pablo Sorin, Viktor Valdes je stao na gol, Andres Inijesta je promovisan u prvotimca, a Ćavi je više nije morao da se rve sa protivnicima kao zadnji vezni već je pomeren na poziciju bližu golu protivnika.
Barselona je sezonu završila na šestom mestu tabele, što je donosilo kvalifikacije za Kup UEFA. Antić je ponovo dobio priliku da vodi ekipu u Ligi šampiona, ali je ponovo zastao u četvrtfinalu, pošto je Barselonu eliminisala ekipa Juventusa.
Tokom pauze između sezona novi predsednik Barse Đoan Laporta je odlučio da se zahvali Antiću na saradnji i da angažuje Franka Rajkarda.
Gašenje vatre je bio Antićev posao i u Selti, koja je igrala Ligu šampiona, ali nikako nije mogla da pobegne od opasne zone u Primeri.
Ekipu osakaćenu povredama Aleksandra Mostovoja, Edua i Hesulija je pojačao Sašom Ilićem koji je stigao na pozajmicu iz Partizana, ali ekipa nije uspela da napravi hemiju, ispala je i iz Lige šampiona i iz Primere.
U avgustu 2008. godine Antić je postao selektor Srbije, zamenivši na toj poziciji Miroslava Đukića posle loših rezultata na Olimpijskim igrama.
Kroz kvalifikacije je Srbija uspela da se plasira na Svetsko prvenstvo 2010. godine, ali je takmičenje završila u prvoj fazi.
Antić je smenjen posle remija u duelu sa Slovenijom u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo, a rastanak sa Fudbalskim savezom Srbije nije bio baš najsrećniji.
Poslednja dva angažmana Antić je imao u Kini, 2012. godine je vodio Šangdong, a 2015. je radio u Habeju.
Mister se posle toga nezvanično penzionisao, a preminuo je u Madridu 6. aprila 2020. u 72. godini života.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
