Sumorna jesen u Humskoj završena je nedavno, ali Partizanov hod po mukama nije ni blizu kraja.
Kada su navijači mislili da je odlaskom tandema Vučelić – Vazura osvanulo i obasjalo sunce iznad Humske ulice kako glase stihovi navijačke pesme, jasno je da je svitanje i dalje daleko.
Mrak koji je ostao nakon perioda vladavine Milorada Vučelića i Miloša Vazure još dugo će da pokriva Partizan, a razmere haosa koji su za sobom ostavili je tek počeo da izlazi na videlo.
Nova uprava predvođena legendarnim Predragom Mijatovićem i Rasimom Ljajićem uprkos velikoj euforiji kod navijača nije uspela da pridobije poverenje.
Delom zbog konstantne potrebe da se iskaže pravovernost Aleksandru Vučiću, a delom i zbog činjenice da nisu ubedili navijače da su kadri da klub izvuku iz teškog blata u kojem se godinama već valja.
Situaciju je pogoršao iznenadni odlazak Sava Miloševića koji je ostavio gorak utisak i brojna otvorena pitanja, a ni novo rešenje u vidu Srđana Blagojevića nikoga nije ubedilo da stvari idu na bolje iako svako treba da dobije priliku da pokaže koliko zna ili ne zna.
A čitavom galimatijasu doprinose i brojne tužbe i pojava poverioca koji kao iz mađioničarskog šešira koji nema dno izviru i mašu papirima o dugovima i prete tužbama baš u trenutku kada je Partizanu od egzistencijalnog pitanja da prođe UEFA monitoring bez kojeg šanse za opstanak i ne postoje, ako uopšte postoje.
To bi u najkraćem bio rezime tragičnog rukovođenja Partizanom poslednjih sedam godina i sva uzaludnost dosadašnjih pokušaja nove uprave da se mrdne sa mrtve tačke.
Da ne ulazimo u ispravnost njihove dosadašnje politike, načina za rešavanje svih problema za koje nisu ni najmanje odgovorni i koji su ogromni i svakim danom su sve veći umesto da se smanjuju, trenutna garnitura u Partizanu još nije dobila pravu priliku ni dovoljno vremena da pokaže šta može ili šta ne može.
Ovde je pravo pitanje koje mora da se postavi – kada će neko da snosi odgovornost?
Odnosno, kada će Milorada Vučelić kao arhitekta uništenja Partizana da snosi odgovornost za haos koji je iza sebe ostavio?
Ako pogledamo situaciju, stvari trenutno stoje ovako.
Prema poslednjim informacijama koje je krajem godine objavio Rasim Ljajić, Partizanov dug je astronomski.
„On se kretao rastegljivo, nikad nije padao ispod 53 miliona evra. Isplatite obaveze, onda vam dođe tužba neka. Za neke igrače sigurno ljudi neće ni znati da su igrali u Partizanu. Izgubili smo u prvostepenom postupku… Dakle 900.000, 300.000, milion evra… Problem su sudski postupci koji se vode. Njihova vrednost je potencijalnih 3,5 miliona evra sa velikom verovatnoćom da ćemo dobar deo tih sporova izgubiti. Nikad manje od 53 miliona, a išao je i do 60 miliona“, rekao je Ljajić.
Stvar još gorom čini podatak da je Partizan u periodu vladavine Milorada Vučelića ostvarivao i značajne prihode.
Prema pojedinim podacima u tom periodu, Partizan je u tom periodu na transfere zaradio 81 milion evra, a klub je u tom periodu doživeo potpunu devastaciju.
Klub je u istom periodu imao više uspešnih evropskih sezona kroz koje je ostvarivao značajan prihod što zbog rezultata, što zbog prodaje ulaznica i prateće sponzorske bonuse.
Pa ipak, na kraju dana, klub je došao do toga da se dovodi u pitanje egzistencija kluba i da je bliži bankrotu nego izlasku iz ove krize.
Stadion je doveden do rušenja, fasada otpada, više liči na ruševinu nego objekat za evropske mečeve.
Omladinska škola je gotovo uništena, a čitave generacije su prepuštane novoformiranim menadžerskim agencijama koje us na kraju birale profit i zaradu.
Partizan takođe ima basnoslovne dugove za struju zbog čega je Humska ostajala u mraku, a tu su i druge komunalne usluge.
Na kraju dana, Partizan je rasipao novac koji je nestajao brzinom svetlosti, a nigde nije ulagana dok je dug rastao.
Značajan deo tog novca upumpala je država što su priznavali i Milorad Vučelić, a u mnogo navrata je potvrdio i Predrag Mijatović.
Dakle, novca iz budžeta države koji se puni novcem građana proćerdan je i niko za to nije odgovarao.
Jedna strana priče je da je i u fudbalu moguće doneti loše poslovne odluke koje će rezultirati gubicima kao što su loši transferi igrača, ali potpuno je durga strana priče nestvarni procenti fiktivnih menadžerskih agencija, dugovi prema igračima koji nisu ni zaigrali za prvi tim, potražnja za nerealne stavke kao što su umrlice.
Da, za umrlice je Partizan dužan 800 hiljada evra i njih potražuju Večernje novosti na čijem se čelu nalazi Milorad Vučelić koji je Partizana doveo u stanje u kojem se sada nalazi.
Teško da eklatantniji primer korupcije i zloupotrebe možete da nađete.
Predsednik kluba pravi dugove za umrlice u medijskoj kući na čijem se čelu nalazi, a nakon što je iz istog kluba oteran, te pare potražuje sa kamatom.
Kako je moguće da neko ko na skandalozan način troši novac svih građana Srbije još uvek nije podvrgnut nekoj istražnoj radnji koja bi rezultirala eventualnim tužbama.
Pominjalo se u moru obraćanja i da bivša uprava radi protiv sadašnje instruisanjem ljudi koji su još u klubu o čemu je govorila Milka Forcan, do toga da su se spominjale i prijave protiv NN lica.
Međutim, u ovom trenutku ne postoji nijedan podatak da se vodi bilo kakav proces protiv prethodne uprave niti da se vrši istraga zbog gubitka novca koji je između ostalog davala i država koja je umesto toga mogla da ga potroši i na društveno značajnije projekte.
Uz to, Partizan nije privatno vlasništvo već državno i društveno i svaki novac koji se troši i zarađuje mora da ima evidenciju.
Toga u Partizanu nije bilo i na kraju niko zbog toga nije odgovarao.
Milorad Vučelić čak ne preza ni da potegne tužbe za dugovanja prema drugoj kompaniji koju i dalje predvodi i za koju su ciffre neverovatne, čak i d asu ti troškovi bili neohodni.
Pa se postavlja pitanje i upravi Partizana i državnim organima.
Zašto Milorad Vučelić nije odgovarao za uništenje Partizana?
BONUS VIDEO
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare