O žili litijuma na Majevici kod Lopara koja je digla javnost na noge i odbijanju predloga Deklaracije o protivljenju otvaranja rudnika litijuma, bora i drugih elemenata, u emisiji "Među nama" govorili su međunarodni ekspert za strateško planiranje u oblasti životne sredine Dušan Vasiljević i Adi Selman i Nedim Musić iz "Karton revolucije".

Nedim Musić iz „Karton revolucije“ na početku je ukratko objasnio šta se desilo sa Deklaracijom u Narodnoj skupštini Republike Srpske.

„Pre nego što se desilo glasanje u UN-u o genocidu u Srebrenici, izašla je vest kako je Narodna skupština Republike Srpske predložila Deklaraciju o zabrani rudarenja u RS i nas su zvale pojedine televizije iz BiH da damo svoje mišljenje kako su oni sad protiv toga. Isto tako, pre nekoliko meseci su građani Republike Srpske potpisivali građansku inicijativu koja je došla na red u Narodnoj Skupštini čija je sednica zakazana tačno na dan glasanja u UN-u“, rekao je Musić.

Adi Selman se nadovezao na njegove reči i naveo da je Narodna skupština RS razmatrala građansku inicijativu koju je potpisalo 90 odsto građana Lopara.

„Građansku incijativu je potpisalo 90 odsto građana koji ne žele rudnik litijuma u Loparama. Oni su to razmatrali i odbili. U prevodu, poručili su im, džaba što vas 90 odsto ne želi rudnik litijuma, nas to ne zanima, rudnik litijuma će biti“, kaže Adi Selman iz „Karton revolucije“.

Međunarodni ekspert za strateško planiranje u oblasti životne sredine Dušan Vasiljević izjavio je da je ovo pokazna vežba manipulacije informacijama i u Srbiji i u BiH.

„Kao što vidimo i oni su imali narodnu incijativu koja je bila i ovde i koja je negde nestala. Još gore je što ni jedna ni druga država ne poštuju odrednice Arhuske konvencije koje su obe potpisale i koja je donesena 1998. godine u Danskoj“, naveo je Vasiljević, ističući da je ovu konvenciju Srbija potpisala 2009. a BiH 2008. godine.

„Konvencija je važna jer daje građanima pravo da učestvuju u procesu donošenja odluka po pitanju životne sredine, pravo da imaju pristup infomacijama o životnoj sredini i da imaju pravnu zaštitu i države su dužne da im to obezbede. Kod nas se ta Konvencija svodi na to da ponekad imate javna slušanja i gledanja studija za procenu uticaja koje su često negde skrivene ako su bitne“, kaže Vailjević.

On je na kraju rekao da ne vidi na koji način građani mogu da koriste odrednice Konvencije i da na ovaj način izraze svoje mišljenje i utiču na proces donošenja odluka.

Celo gostovanje pogledajte u videu na početku teksta.