Zašto Tramp želi retke ukrajinske minerale?

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država, Donald Tramp istakao je da je dogovor o dobijanju pristupa ukrajinskim mineralima retkih zemnih minerala plaćanje za ratnu podršku Vašingtona Kijevu tokom invazije Rusije na njenog suseda. Tramp je naveo da želi „izjednačenje“ od Ukrajine za podršku Vašingtona od čak 375,8 milijardi dolara.

„Tramp želi retke minirale, pre svega jer je američka ekonomija u velikoj meri zavisna od kineskih izvora, i to je rizik za ekonomsku i nacionalnu bezbednost. Razlog broj dva je taj što nema toliko američkih kompanija koje su u stanju da kopaju i proizvode retke zemlje u SAD. A razlog broj tri je da bi izbegli da Kinezi preuzmu ukrajinske proizvode retkih zemalja i tamo izgrade potencijalne rudnike”, ističe Jakob Kulik, politikolog.

Minerali retkih zemalja, za koje se Donald Tramp nada da će ih obezbediti od Ukrajine kao deo sporazuma o pomoći SAD, su od suštinskog značaja za industrije koje razvijaju računare, baterije i najsavremeniju energetsku tehnologiju. Njihovo odvajanje zahteva mnogo toksičnih hemikalija, zbog čega je sam proces ponekad težak i skup.

„Termin retkozemni elementi odnosi na 17 hemijski sličnih elemenata koji se nalaze jedan do drugog u periodičnoj tabeli, to znači da ih je zapravo veoma teško razdvojiti. Spadaju u retke, jer se ne mogu pronaći u čistoj formi. Te zbog izazova, teške energije, resursa i rizika od zagađenja, proizvodnja se koncentrisala na svega nekoliko mesta", smatra Džuli Mišel Klinger, geografkinja.

Politikolozi tvrde da je Trampova ideja sama po sebi paradoks. Naime, on je naredio proširenje proizvodnje fosilnih goriva, odbacujući politiku obnovljivih izvora energije. Istovremeno želi da obezbedi kritične minerale, ključne za tranziciju čiste energije - gde god može.

„Postoji nekoliko spornih pitanja u Trampovom planu. Pre svega, naša baza znanja o ukrajinskim resursima nije dovoljna. Dakle, prvo nam treba više informacija o robi koja se nalazi u Ukrajini. Zatim, veliki problem za SAD je što nema toliko američkih kompanija koje su u stanju da kopaju i prerađuju ove retke zemlje, jer od skoro dve decenije kineske kompanije dominiraju ovim sektorom. Dakle, lako je reći na političkom nivou, ali na praktičnom nivou, nije tako daleko jasno koje kompanije će to moći da obave”, kaže Kulik.

Većina rezervi retkih minerala nalazi se u Kini, čak oko 44 miliona tona. Osim Kine, određene količine imaju Vijetnam, Rusija i Brazil.

"Retki minerali zapravo nisu toliko retki. Ustvari su veoma česti u zemljinoj kori, ali mesta koja imaju energiju i regulatorni okvir koji je podložan nižim troškovima obrade i prerade, ima sve manje. I zato je od druge polovine 20. veka proizvodnja napustila Zapad i koncentrisala se u Kini“, kaže Mišel Klinger.

Pokušaji Donalda Trampa da pristupi retkim mineralima Ukrajine ne gledaju se blagonaklono u Kijevu. Vladimir Zelenski je odbacio tu ideju, jer im, kako je rekao, u zamenu nisu ponuđene bezbednosne garancije.

Prilog pogledajte na početku ove vesti.

BONUS VIDEO: Američka rezolucija za Savet bezbesnosti UN ne pominje celovitost Ukrajine