Zašto su nam porasli teniski apetiti?

Novak Đoković nas je toliko navikao na uspehe, da se sve osim osvajanja grend slem titula čini ravnim katastrofi. I dok pre 15 godina veliki broj nas nije ni znao šta su to drop šot ili slajs, danas je tenis sport koji čitava nacija prati. Kako su nam apetiti toliko porasli? Čija je to zasluga, i koliko je beli sport pustio korenje u Srbiji?

Autor: Marko Novičić

Nole… Ana… Jelena… Janko… Viktor. Da li je ova generacija srpskih tenisera podigla temelj za neke buduće? Jesu li njihovi uspesi doveli do toga da u Srbiji danas stasavaju neki novi šampioni? Možda je rano reći da smo postali teniska nacija, ali se za poslednjih desetak godina u Srbiji mnogo toga promenilo kada je reč o ovom sportu.

„Kad sam ja bila mlađa i kad sam trenirala, tenis nije bio toliko popularan u Srbiji, i kad me sretnu sa torbom teniskom pitali su me da li je to gitara. Čak nisu prepoznavali tenis kao sport maltene. A danas kad me sretnu na ulici pitaju me ‘Je li, je li sine, oće Nole sutra da pobedi, svi se brinu Nole ako izgubi šta će biti’. Tako da je danas mnogo veća zainteresovanost za tenis, kako kod odraslih tako i kod dece“ kaže Katarina Vasilijević, trenerka u trenerskom centru „Novak“.

Samo u ovom teniskom centru trenira oko stotinu dece. Nekada su postojali praktično samo Partizan i Crvena zvezda, dok je broj privatnih klubova u Srbiji danas značajno veći. I dok su naši šampioni, poput Ane Ivanović, trenirali u praznim bazenima, sada su uslovi za to na visokom nivou.

„Ne treba forsirati, dovoljno je da dece uzrasta 6-9 godina treniraju tri, četiri puta nedeljno i još uz neki sport, kao što su bazični sportovi, atletika, košarka, plivanje, tako da dete ima celokupan razvoj… Kao što je i Novak nekad trenirao razne sportove i skijao…“ istče Robert Rac Sabo, trener u trenerskom centru „Novak“.

Bez obzira na sve što je era Đokovića donela u pogledu poboljšanja uslova za treniranje tenisa, do vrha se i dalje stiže na isti način – radom i odricanjem. Jovana Grujić iz Požarevca zna tu recepturu.

„Ova celokupna godina je bila veoma uspešna za mene. Na početku godine sam počela kao 1.000. na ITF listi do 18 godina, a ja sam ove god napunila 15, i odigrala sam jedan turnir u Beogradu, tu sam došla do četvrtfinala, posle sam došla do par polufinala isto na ITF turnirima i jedan sam osvojila, to je bila moja prva titula, na ITF-u do 18 godina, tako da sada zauzimam 292. poziciju, to je prvi put da sam se plasirala među 300 devojčica na ITF-u…“ kaže Jovana Grujić, teniserka.

Ipak, tenis je izuzetno skup sport. To najbolje zna Jovanin otac, kao i svi drugi roditelji. Pomagati svom detetu na putu do uspeha znači biti u stalnoj potrazi za novcem i sponzorima.

„Borba je svakodnevna, za tenis je potrebno svakog dana četiri  sata treniranja, fitnes trener da se obezbedi, da se obezbedi kvalitetna ishrana, da se plate turniri, kažem opet, borimo se, dovijamo se, postoje firme koje su prepoznale Jovanin kvalitet…“ kaže Marjan Grujić, Jovanin otac i dodaje:

„Snalazimo se na sve moguće načine da Jovana ima minimalne, maltene uslove za treniranje za rad, zahvalni smo Teniskom savezu Srbije na pomoći, zahvalni smo gradu Požarevcu koji pomaže…“.

I bez obzira na sve – ne odustaju. Možda ćemo se baš zbog toga jednog dana buditi da Jovanu gledamo na US Openu. Ili smo nekog budućeg Noleta sreli među ovim klincima.

Pogledajte priog iz emisije „Među nama“:

BONUS VIDEO: Suze Novaka Đokovića pred kraj finala US Opena