Zašto Srbi žive za oko šest godina kraće od stanovnika EU: Kakav nam je zdravstveni sistem?

Ekipa jutarnjeg programa "Probudi se" rešila je da pita Beograđane šta je njihova tajna, koliko vode računa o svom zdravlju. A da li sistem dovoljno brine o zdravlju građana? Zbog čega šest godina kraće živimo nego građani Evropske unije? Zašto se na severu zemlje živi kraće - prosečno 74 godine?

Ovo su samo neka od pitanja za goste jutarnjeg programa "Probudi se": doktora Dragan Delića, profesora Medicinskog fakulteta u penziji i demografkinju Danicu Šantić, profesroku Geografskog fakulteta u Beogradu.

Zavod za statisku je objavio podatke o mortalitetu koji se odnose za period od 2021. do 2023. godine. Šantić ističe da li je za nju ova statistika iznenađujuća ili ne kada uporedimo ovaj izveštaj sa nekim ranijim statistikama, da li nam se životni vek skrakćuje ili produžava

Delić upozorava da više od pet godina, blizu šest (razlika od EU) nije malo i dodaje bog čega se u Srbiji živi kraće od ostatke Evrope i brine li sistem o zdravlju građana.

Profesoreka Geografskog fakulteta analiza šta još otkrivaju podaci Zavoda za statistiku, navedeno je da se najkraće živi na severu, posebno u Severno-bačkom okrugu. Ona pojašnjava i kakva je situacija kada su u pitanju žene i muškarci, ko duže živi.

U odnosu na period od 2010. do 2012. godine, zabeležen je porast od 0,3 godine kod muškaraca i 0,4 godine kod žena, pri čemu je zadržana razlika u prosečnom životnom veku od 5,2 godine u korist žena.

Profesor Medicinskog fakulteta u penziji analizira zbog čega žene žive duže od muškaraca i šta misli o tome, ako govorimo o ovim teritorijalnim podacima, zbog čega se na primer duže živi u glavnom gradu u odnosu na primer na Vojvodinu.

Šantić ističe šta znači kada zavod navede da je očekivano da će lica starosti 65 godina u proseku živeti još 15,2 godine i pojašnjava kako se dolazi do tog podatka.

Delić upozorava koji su to vodeći smrtni uzroci u Srbiji. Instit za javno zdravlje Batut je na primer za prošlu godinu saopštio da je približno svaki drugi stanovnik Srbije umro od bolesti srca i krvnih sudova (49,7 odsto), ali i da je porast opšte stope smrtnosti povećana za 3,2 odsto.

Prošle godine je približno svaki drugi stanovnik Srbije umro od bolesti srca i krvnih sudova (49,7 odsto), svaki peti (20,9 odsto) od malignih tumora i svaki trinaesti od posledica šećerne bolesti (2,9 odsto), povreda (2,4 odsto) i opstruktivnih bolesti pluća (2,4 odsto), pokazuju podaci najnovijeg Zdravstveno-statističkog godišnjaka Srbije koji je objavio Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ , prenosi Danas.rs.

Prema istim podacima, od 2014. do 2023. godine uočen je porast opšte stope smrtnosti u Srbiji za 3,2 odsto.)

Početkom jeseni Republički zavod za statistiku procenio je da će u Srbiji do polovine ovog veka, 2050. godine, broj starijih činiti 28,5 odsto celokupnog stanovništva, što u odnosu na sadašnje stanje starosne strukture predstavlja skok od 6,6 odsto koji ukazuje na ubrzano starenje zemlje. Šantić analizira da li smo mi već sada nacija starih i da li postoje podaci koji otkrivaju u čemu je tajna dugovečnosti, zašto se na primer u Srbiji najduže živi na Zlatiborskom okrugu ili kao što čitamo u svetu u Japanu.

Kada je reč o našim mladima, iz raznih izveštaja saznajemo da su oni anksiozni, depresivni, te Delić analizira šta nam možete reći o zdravlju mladih i koji su to ključni koraci da sistem unapredimo kako bi produžili životni vek, kako bi se pridružili ostatku zemalja Evropske Unije.

Za kraj gosti "Probudi se" analizirali su kako da nam dug život bude i srećan život i kako da te dve stvari uskladimo.

Prilog pogledajte na početku ove vesti.

BONUS VIDEO - Draško Karađinović o formiranju Nezavisne nacionalne komisije za zdravstvo: Kakav nam je zdravstveni sistem i hoćemo li ukinuti liste čekanja?