Zašto se državnim novcem otkupljuju knjige čiji su autori osuđene ubice na robiji?

Nije problem što se državni parama otkupljuju knjige sumnjive ili upitne književne vrednosti, jer ne bi bile prve koje su takve, već to što su njihovi formalni autori pravosnažno osuđeni za najteže zločine,a te knjige su navodno pisali na robiji. Deo opozicije i kritičke javnosti ističe da se radi o namernom potezu vlasti proistekle iz radikala i anti-demokratske politike iz 90-ih godina. Za nekadašnjeg dugogodišjeg izdavača i publicistu Dejana Ilića, problem je mnogo dublji.

"Meni se čini da na ovaj način režim zapravo namerno provocira i mi se onda fokusiramo na ono što je je li doslovan sadržaj vesti, a promiče nam nešto drugo što je zapravo sistemska greška, što je sistemski nedostatak i taj otkup nema nikakvog smisla. Za te otkupe je svake godine sve manje i manje novca, sve sporije i sporije se realizuje, biblioteke su izgubile smisao jer nemaju nove knjige", kaže Dejan Ilić, publicista.

Biblioteke uzimaju knjige kasno i nedovoljno - pogrešan je i način formiranja komisija, kao i biranja nalsova, kaže Ilić.

"Ako ćemo pričati o tome kakva je poruka to što su izabrali baš ove knjige, a nisu izabrali neke druge ili za nešto drugo nije bilo novca onda mi radimo tačno što režimo odgovara - ulazimo u ono što se zove takozvani kulturni rat. I mi onda govorimo šta to znači, kakve su to vrednosti i sve, režimu to odgovara, utvrđuje svoju priču, a to je njihova. Namerno nas provocira, a to što je sve pogrešno postavljeno ostavlja po strani", kaže Ilić.

Ovogodišnji otkup nije novina. I na prošlogodišnjem konkursu su otkupljeni su naslovi "Kroz vatru i vodu", "Legionar", "Staze poraza" i druge čiji autor je Milorad Ulemek, u više od 50 primeraka ovih knjiga za koje je izdvojeno nešto više od 34.000 dinara. Njegove knjige u bibliotekama su radikalan rezultat erozije institucija kulture i vrednosti, mišljenja je publicistkinja Milena Đorđijević.

"To je jedan vrednosni obrt, vrlo opasan i s tim u vezi znači da su biblioteke i politika otkupa knjiga instrumentalizovana za neke političke, ideološke ili mnogo opasnije poslove koji idu u smeru apsolutne negacije vrednosti", kaže Milena Đorđijević, radnica u kulturi.

Za Sterijino pozorje, Akademiju umetnosti, Akademsku knjigu, festival Exit i druge nema sredstava - nula dinara od pokrajine. Milorad Ulemek Legija je već duže od 20 godina u zatvoru zbog ubistva premijera Zorana Đinđića, ubistva Ivana Stambolića, pokušaja ubistva Vuka Draškovića, četvorostrukog ubistva na Ibarskoj magistrali i zločina zemunskog klana. Izdržava zatvorsku kaznu od 40 godina

"Njegove knjige su upitne estetske vrednosti, one svakako nemaju književnu dubinu i bezdane i ponore velikih junaka koji su se nalazili u graničnim situacijama - to znači da zapravo institucije kulture i otkup knjiga služi da afirmiše društvo spektakla i društvo skandala koje treba pak da rezultira većom prodajom, većom zaradom, s jedne strane i s druge da legitimiše zločinca kao takvog", kaže Đorđijević.

Još jedna vest iz izdavaštva sporna je u delu javnosti. Srpska književna zadruga izdala je sabrane pesme prvog predsednika Republike Srpske Radovana Karadžića u kojoj su u celini prenete sve njegove zbirke. Da lik pisca i njegovo delo ne treba spajati podseća profesor Filološkog fakulteta Milo lompar, koji je i recezent knjige sabranih pesama, pisanih pre rata.

"U njoj ima svega dve ili tri pesme koje su posle 1990. godine, dakle praktično, to su njegove sabrane pesme koje su objavljene u vremenu još bivše Jugoslavije i sada u stvari, zahtev je bio da se njegove pesme zbog potonje političke biografije na neki način uklone iz javnosti. U njima nema ničeg što bi bilo u vezi sa potonjim događajima, što znači da se ime Radovana Karadžića želi izbirsati, pa da se to prenese i na njegove pesme", kaže Milo Lompar, profesor Filološkog fakulteta.

Osporavanja su sa stanovišta političke, a ne pesničke biografije. Karadžić je osuđen odlukama Haškog tribunala, koje su i podržavane i osporavane od različitih delova srpskog društva. Brisanje njegovih pesama koje nemaju veze sa ratnim zbivanjima, zbog njegove lične političke biografije, udaljavanje je od pluralnosti, ocenjuje Lompar.

"To je u stvari vrlo opasan zahtev jer zagovarate princip damnatio memoriae poznat u istoriji, znači brisanje iz sećanja. Ovde nije reč dakle samo o političkoj aktivnosti, nego je reč o jednoj aktivnosti koja je prethodila i koja s njom nema nikakve veze. To znači da vi u stvari, ako gledate šire, tražite da se u Srbiji 2025. godine nastavi jedna politika koja ovde ima duboke zasade i mogla bi se nazvati politikom krivice", kaže Lompar.

Iako u pitanju nisu iste vrednosti, posle 1945 u socijaliszičkoj Jugoslaviji nisu objavljivane knjige Slobodana Jovanovića, Dragiše Vasića, u emigaciji su bili Miloš Crnjanski i Borislav Pekić. Ako se predratna poezija Radovana Kardžića možda i može pridružiti tom nizu, knjige koje potpisuju Legija ili Zvezdan Jovanović svakako ne mogu.

Prilog pogledajte na početku ove vesti.

BONUS VIDEO - Vojni veterani ostaju uz studente: Vlast nas zastrašuje, ali koga hoće da uplaši - ljude koji su ležali u rovu?