Svake godine u Srbiji se rađa sve manje dece. Svake godine sve više mladih napusti svoju zemlju. Zato je predsednik Aleksandar Vučić odlučio da preuzme stvar u svoje ruke. Ipak, da li je izabrao dobar način za to?

Novinar: Marko Novičić

Slogan Srpske napredne stranke – „Za našu decu“, možda bi mogao da bude modifikovan nakon nekoliko izjava predsednika Vučića. Možda bi prikladnije zvučalo „Posao za našu decu“, kada čujemo da će ona morati da nauče da rade u fabrikama ili njivama. Zapitao se i za koga se te fabrike otvaraju, ukoliko neće biti radne snage, dodajući da će država platiti da bi neko imao dete, ako treba. A onda je nastavio u istom tonu.

„Naš najveći problem je to što nemamo decu. I izvinjavam se što to govorim i znam da se to mnogima ne dopada i da mi mnogi kažu ‘koji si sad pa ti da nam se mešaš u planiranje porodice’. Ne mešam se. Jedino što kažem to je da Srbije neće biti“ izjavio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

„Mislim da su ove poruke ne samo uvređujuće, već pomalo počinju da nas zastrašuju. Čak i taj tonalitet kojim se predsednik obraća zvuči kao da će uskoro neko i da nas kažnjava zato što ne rađamo više dece. A predsednik bi trebalo da zna da njegov posao nije da on naručuje decu ni da su žene na iznajmljivanje pa da sad recite koliko treba pa ćemo mi toliko da isporučimo“ smatra Jasmina Mihnjak sa portala „Bebac“.

I zaista se postavlja pitanje, kako je to predsednik procenio da ovakva populaciona politika može biti prihvatljiva? Sociolog Ratko Božović kaže da ona nije bila naročito dobro usmerena, ali i da je u prošlosti u Srbiji bilo teškoća.

„Mi smo imali sve same nevolje da se konstituiše kako treba i sama porodica. Imali smo tradicionalnu porodicu koja je već bila na izmaku, već urušena, a nova je postala tranziciona u smislu da se nije još formirala kao moderna i kao savremena. Tako da je to jedan vakuum. U tom vakuumu je bilo uz sve one okolnosti koje su se ticale i rata i sankcija i rata i siromaštva i muka i nevolja i jednog konteksta društvenog koji nije bio siguran sa stanovišta perspektive samog društva“ ističe Božović.

Jasmina Mihnjak podseća da je stanje u državi i društvu i dalje izuzetno nepovoljno za odgajanje dece.

„Kako se mi to borimo za natalitet kada su nam porodilišta u lošem stanju, kada se ne ulaže u ta porodilišta, kada se zatvaraju porodilišta grade se crkve, grade se spomenici. Kako se to borimo za natalitet kada trudnicama više meseci kasni plata. I onda na sve to to usmeravanje da rađamo decu i da vidimo budućnost naše dece u fabrici kada znamo u kakvim neuslovima danas rade ljudi. NIje problem da naša deca rade u fabrikama, ali da rade pod istim uslovima kako bi radili ako odu odavde…“ kaže Mihnjak.

BONUS VIDEO: Hapšenje u Sarajevu