Rad i posle radnog veka. Dok u većini razvijenih zemalja prenzioneri žive komotno, odmaraju i putuju, u Srbiji čekaju penziju sa zebnjom. Zbog čega moraju da rade čak i u trećem dobu, kao što je to bio slučaj sa vozačem GSP (72) koji je pre nekoliko dana autobosom naleteo na dečje igralište u Zemunu. O tome kako saznanje da će doveka raditi utiče na psihu čoveka, u emisiji “Probudi se” su govorili psihološkinja u domu za stare Branka Kordić i magistar socijalne politike Nadežda Satarić.
Komentarišući činjenicu da veliki broj najstarijih građana i posle radnog veka radi, Satarić kaže da neki od njih to čine iz zadovoljstva. Ona napominje da penzioneri nisu homogena grupa i da je teško dati precizan odgovor na pitanje da li baš moraju da rade nakon 65 godine.
“Neko ko je baštinio svoju profesiju i uživao u njoj, 40 godina ili više, naravno da neće odmah staviti tačku i preseći time što će prestati da radi. Mnogi poslovi mogu i te kako da se nastave do duboke starosti i to sa uživanjem. Razlika je samo što niste u obavezi da radite osam sati, već onoliko koliko vama odgovara”, navodi ona.
Satarić dodaje da neki ipak moraju da traže poslove i posle odlaska u penziju.
Pročitajte još...
“To čine zato što su im penzije male i s njima ne mogu da sastave kraj sa krajem. Naravno da će hrliti da dobiju bilo kakav posao. Priče su veoma različite. Mi veoma podržavamo aktivno starenje, jer je iz hiljadu razloga dobro – prevenira usamljenost, depresiju i razno razne bolesti. Ali, postoje profesije gde su veoma teški uslovi rada i gde ne može neko sa istom koncentracijom da obavlja taj posao sa svojih pedeset, šezdeset ili sedamdeset godina”, rekla je ona, da bi se potom osvrnula na saobraćajnu nesreću koju je nedavno u Zemunu izazvao vozač autobusa koji ima 72 godine.
“Ne možemo da na osnovu jednog slučaja da zabranimo starijima da rade. Sigurno će neko reći da je on dobio lekarsko uverenje, ali postoje načini i mogućnosti da on, na drugi način, pruži svoj doprinos tom GSP-u ili bar da dobije skraćeno radno vreme. Mislim da osobe preko 70 godina ne bi trebalo da rade te teške poslove ili bar da im se ograniči radno vreme”, podvlači gošća emisije “Probudi se”.
Psihološkinja Branka Kordić kaže da rad brojnim penzionerima pomaže da se osećaju korisno.
“Obično se ljudi prema njima odnose na neki ambivalentan način. Mislim da nije problem samo vozača koji je vozio, već sistema koji ne brine o ljudima. Ako može u ovoj zemlji da se kupuju doktorati i diplome, može i da se progleda i kroz prste nekome što se tiče mentalnih i fizičkih sposobnosti”, navodi ona i dodaje da su penzioneri marginalizovani u društvu.
“Uopšte, u ovo vreme je starost na zlom glasu. Stariti na jedan prirodan način je prosto jeritična misao”, navodi ona.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare