Čim se ime nekog političara pomene u kontekstu moguće kandidature na predsedničkim izborima, sledi dobro poznati topli zec. A kroz medijsko blato provlačene su i javne ličnosti koje su svojevremeno stavljane u takav konteks, poput vladike Grigorija, Dejana Bodiroge i Ivana Ivanovića, iako nisu ni zagazili u polje političkog angažmana.
Autor: Marko Novičić
Sećate li se Apela 100? Brojne javne ličnosti su 2017. godine podržale kandidaturu dotadašnjeg ombudsmana Saše Jankovića u predsedničkoj trci. Ipak, čini se da je od tog trenutka sve manje onih koji su spremni da budu deo neke opozicione izborne liste ili na bilo koji način uđu u politički ring. Šta kažu iskustva onih koji su bili potpisnici pomenutog Apela?
„Poenta je priča što su uslovno rečeno javne ličnosti ili ljudi koji su imali uticaj u javnosti više puta bili nosioci te političke ideje kroz istoriju protesta u Srbiji, od 90-tih pa sve do Apela 100 koji ste spomenuli. I što se to uglavnom završavalo dosta nesrećno i što se količina energije koju su ti ljudi ulagali na kraju zaista pokazala kao neka izneverena količina..“, kaže reditelj Janko Baljak.
„Ovde imamo jedan masakr ljudi koji su eventualno mogući kandidati, i to na taj način što neće biti govora striktno o njihovim ličnostima, nego će se izmisliti sve što se može izmisliti, jer ovde vlast ne bira načine, ni sredstva, ni reči, ni mišljenja, da nekog baci u blato. E ljudi neće da budu bačeni u blato, jer znaju šta ih čeka“, smatra sociolog Ratko Božović.
A u prljavoj borbi nema niskih udaraca. Zato Božović kaže da je režimu dozvoljeno da napada svim sredstvima.
„Ovde je politika postala sve. A kad politika postane sve, onda ona gubi i etičku i estetsku dimenziju. Mi imamo tu stvar. Zato je problem u tome što vladajuća struktura, ova jednopartijska opcija, ne dozvoljava nikome da uđe u taj prostor, jer za taj prostor je napravljeno minsko polje. I tu ima da izgorite, da propadnete“, dodaje Ratko Božović.
Prema mišljenju reditelja Janka Baljaka, gomila ljudi je rekla – ja ne želim više da učestvujem u tome, jer ne želim da se moje ime više provlači kroz jedan tako užasan kontekst, ne želim da ugrožavam svoju privatnost, porodicu, karijeru, meni to u životu ne treba, i to je način na koji je režim zgadio ljudima sa javne scene politiku.
„To se najbolje videlo baš konkretno na slučaju Saše Jankovića i apela 100…“, dodaje Baljak.
O angažovanju javnih ličnosti u politici ćemo izgleda tek govoriti, budući da se već mesecima spekuliše o tome da bi opoziciju na predstojećim izborima mogao da predstavlja neko ko nije član ni jedne stranke.
Pogledajte prilog iz emisije „Među nama“:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar