Zašto dve trećine građana ne zanimaju vesti?

Lagali su da je helikopter sa životno ugroženom bebom sleteo, a nije, u krupnom kadru prenosili imena maloletne dece za odstrel, a nisu smeli, emitovali intervju sa silovateljem, pa ne iznenađuje mnogo koliko je ne poverenje od dve trećine.

Laži se ne sankcionišu, i to odsustvo regulative odgovara vlasti jer se do sada nikad nije žalila na regulatore. Udruženi, oni kreiraju platforme koje krše zakon nekoliko puta u toku dana, imaju stalne i stabilne izvore finansiranja i njihova pozicija se na tržištu učvršćuje, propaganda širi, a novi TV formati iz njihove kuhinje za koji se prijavljuje jedan ceo veći grad nastavljaju da cvetaju.

"Mi svi znamo dobro ko treba to da kontroliše ali isto tako znamo da je najveći tabloid u Srbiji i najveće dno tabliodnog dna dobilo recimo frekvenciju u Beogradu, dakle biće gradska televizija", kaže Dimitrije Gašić iz Nove ekonomije.

"To je vrlo moćna mašinerija koja i dalje oblikuje javno mnjenje", kaže Ivana Pavlović BIRN hub-a.

Stav građana uglavnom se oblikuje preko društvenih mreža, 83 odsto građana, prema OEBS-ovom istraživanju izjasnilo se da se informiše na taj način. A vreba i tamo.

"To je jedno leglo teorija zavera i dezinformacija tako da moj jedini savet publici je da prati tradicionalne medije i da nađe one medije koji su od poverenja a ja mislim da su naši mediji od poverenja", mišljenja je Igor Božić, programski direktor N1 televizije.

Na panelu “Između inovativnosti i lažnih vesti” koji je organizovala Nova ekonomija, svi relevantni mediji. culo se da je jako važno da mediji izaberu nekoga ko će ih finansirati ali i to da finansijer neće uticati na uređivačku politiku

"To je ono na čemu ja insistiram sve vreme, Evropski zakon o slobodi medija, koji kaže pravedna preraspodela državnog oglašavanja to je stvar koja bi se ovde regulisala, mi stalno pričamo o nekim bočnim stvarima a ne o najvažnijim", kaže Veljko Lalić, urednik "Nedeljnika".

"Na mrežama nije uvek sve besplatno, mediji treba da budu održivi da bi bili istiniti i prenosili informacije onako kako treba da bi građani bili informisani, moraju od nečega da se finasiraju", kaže Gašić.

"Svi mi na kraju meseca očekujemo da stigne plata i to je u redu ali ako novac pokreće svet obaveza novinara je da ako novac pritiska, ako pritiska finansijska moć, politička moć posao novinara je kao što ste i ovde čuli da se odupire, da se zarad javnog interesa odupire maksimalno koliko može", kaže Ljubica Gojgić, novinarka RTV-a.

Čulo se i da veštačka inteligencija nikada neće moći da zameni novinara, a javni interes postoji kao ideal zbog kog mladi ljudi reše da se bave novinarskim poslom. Novinari koji su dugo u poslu opisuju kako se lažna vest zaseje i usadi.

"Kada pročitaju neku dezinformaciju oni će to prihvatiti kao da je vest zato što ne postoji ta svest kao recimo iz ugla nas novinara koji preispitujemo tražimo, znamo i pozadinu možda nekih ličnosti i tražimo ko stoji iza tih lažnih profila ali za običnog građanina koji se ne bavivestima u tom smislu nego samo očekuje da se informiše on kad pročita neku informaciju on je prihvati kao takvu, e to je problem", smatra Božić.

Crtaju i kako novinari treba da se ponašaju.

"Misli da li je ono što radiš korisno većem broju ljudi, izveštavaj tačno, proveravaj iz svih mogućih izvora, da ne kažem uglova, ono što objavljuješ i imaj svest o tome da kad se pojavljuješ kad se uključi svetlo i kad je pred tobom mikrofon to nije samo prilika da te svi vide nego je i velika odgovornost za ono što si rekao", kaže Gojgić.

"Mislim da nema lepše stvari ako voliš novinarstvo da se time baviš, tu su kodeksi koji su toliko prirodni, nama ne trebaju kodeksi da bismo znali šta treba da objavljujemo a šta ne treba", smatra Lalić.

Prilog pogledajte na početku ove vesti

BONUS VIDEO: Mediji u Srbiji: Hronika propadanja i posrtanja u protekloj deceniji