Sjedinjene Države ponovo uvode sankcije na Zapadnom Balkanu. Razlog - pokušaj da se odgovori na najaktuelnije pretnje po stabilnost i želja da demokratske institucije napreduju. Doduše, konkretna imena još nisu objavljena.
Sankcije. Reč koja definitivno vraća u neka ne tako lepa vremena. Ipak, sankcija će i dalje biti na Zapadnom Balkanu, budući da je američki predsednik Džo Bajden proširio opseg uredbe kojom se one definišu za pojedince i organizacije, koji ugrožavaju mir i stabilnost regiona.
Prema rečima bivšeg ambasadora Srbije u Vašingtonu Ivana Vujačića, Amerikanci su doneli jedan opšti akt u kome upozoravaju da će uvesti sankcije na Zapadnom Balkanu za korupciju i zloupotrebu položaja što bi se reklo našim rečnikom, što znači da su svesni kao i drugi u Evropi da je Zapadni Balkan prepunn korupcije, da je to često povezano sa ljudima koji su povezani sa vlašću, da jednostavno destabilizuju napore ka reformama…
Koga bi onda Bajdenove sankcije mogle da sapletu?
„Pojedinačne sankcije su u pitanju i Amerikanci su to i ranije koristili u mnogo slučajeva, kao i u periodu Miloševićevog režima kao što znamo. To je pritisak i signal..“, smatra Ivan Vujačić.
Marko Savković iz Beogradskog fonda za političku izuzetnost, kaže da ono što je bitno je da je zahvat samog naređenja dosta široko postavljen.
„Tamo je navedeno praktično sve što spada pod podrivanje demokratije, vladavine prava, ali isto važno svih mirovnih sporazuma i režima koji su uspostavljeni nakon raspada bivše Jugoslavije, zaključno sa Prespanskim sporazumom kao poslednjim u nizu.
A kakva je bila situacija u proteklom periodu kada je reč o državljanima Srbije?
„Uglavnom se tiče lica koja su bila upletena, osumnjičena za zločine protiv čovečnosti, pred međunarodnim tribunalima pre svega, ali imamo jedan skoriji presedan koji se ticao sankcija koje su izrečene Dodiku zbog organizovanja referenduma o danu Republike Srpske“, navodi Savković.
Sankcije podrazumevaju zabranu ulaska u SAD i zamrzavanje imovine i finansija na teritoriji ove zemlje, dok je američkim građanima zabranjeno da učestvuju u transakcijama sa licima koja su na listi sankcionisanih. A na američkoj crnoj listi prošlog meseca se našao bivši predsednik i premijer Albanije Salji Beriša.
„Na sankcije protiv Saljija Beriše ljudi reaguju različito. I dalje su tu oni koji su u njegovoj partiji i koji ga i dalje podržavaju, ali većina ga optužuje za brojne stvari. To je ono što je apostrofirano i od strane Stejt dipartmenta – od korupcije do toga da je pokušavao da spreči napredak istrage protiv svojih saradnika“, kaže urednik BIRN-a u albaniji Besar Likmeta.
Sa druge strane, od Evropske unije smo čuli da neće slediti američki primer, odnosno, da za sada od njih neće biti sankcija za Zapadni Balkan.
Ceo prilog u emisiji „Među nama“ TV Nova S novinara Marka Novičića možete pogledati ovde:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar