Zabrinutost pravnika, uticaj izmena Krivičnog zakonika na pravosuđe i ljudska prava

Bez pomaka u vladavini prava u Srbiji - pokazao je godišnji izveštaj komiteta za ljudska prava.

"Protesti koji su bili u prethodnom periodu su pokazali da se građani često terete za krivična dela koja nisu izvršena, to je neka zamerka koju bismo mogli da stavimo u ovom periodu, stavljanje na teret narušavanje ustavnog poretka što nije nešto što se u suštini dešavalo", kaže Dragiša Ćalić iz YUCOM-a.

Tako su privođeni građani koji su blokirali puteve, ali i oni koji su samo podržavali ili pozivali na proteste na društvenim mrežama. Ta nezakonita praksa mogla bi da bude legalizovana kroz izemene Krivičnog zakonika kojima se uvodi novo krivično delo - objavljivanje materijala kojima se savetuje izvršenje krivičnog dela. Širok pojam - sklon zloupotrebama - ocenjuju pravnici.

"Vi imate u Krivičnom zakoniku nešto manje od 400 kriivčnih dela, šta to znači koje krivično delo, prvo to, drugo mi kod krivičnih dela pristupanaja materijala zu pornografske sadržaje na kojima su deca na tim materijalima već imamo takvu radnju kao kažnjivu. Ovo krivično delo je po meni opasno sa jedne druge strane, ko je taj koji će da vodi računa kom materijalu vi pristupate. on vodi masovnom nadzoru", kaže Lidija Komlen Nikolić, tužiteljka u Apelacionom tužilaštvu.

"Ono je objašnjeno tek nakandno od ministarke pravde, da ima potrebu da suzbije nove oblike kriminaliteta na interenetu, ali sam činjenica da nam je za neko delo potrebno dodatno obajašnjene nam pokazuje da svako može da na različit način da tumači određeno krivično delo i to ostavlja prostor za selektivno tumačenje", rekla je Katarina Golubović iz YUCOM-a.

"Selektivno će se tumačiti i korupcija u javnim nabavkama, jer se onima ispod 5 miliona tužilaštvo neće ni baviti. Ni za menjanje ovog člana pravnicima razlog nije nejasan, ali jesu posledice", kaže Lidija Komlen Nikolić, tužiteljka u Apelacionom tužilaštvu.

"Postavljanje cenzusa od miliona znači u životu da trenutni sluičajevi koji su pred sudom u kojima je javno tužilaštvo podiglo otpužni akt ili sporovodi istržne radnje a u kojima je cifra javne nabavke ispod pet miliona ti slučajevi ili će biti obustavljeni ili će tužilaštvo morati da odustane ili ako je u fazi istražnih radnji moraće da se donese rešenje o odbačaju krivične prijave. Negde se čulo da se želi pojačati fokusa javnog tužilaštva na krivičnom gonjenju težih oblika zloupotrebe kada su u pitanju javne nabavke, međutim nije opravdano menjati određeno krivično delo, zato što smo do sada imali nefikasnost krivičnog gonjena. ", kaže Golubović.

I tamo gde su pozitivni efekti postignuti, mogli bi da nestanu. Iako krivični zakonik predviđa strožije kazne, pa i doživotni zatvor za silovanje, obljubu, ubistvo. Žrtve tih dela mogle bi da budu ugrožene kroz izmene zakona o krivičnom postupku - upozoravaju u atonomnom ženskom centru. Jedan od čalnova predviđa pravo žalbe na rešenje o davanju statusa posebno osetljivog svedoka.

"Mi smo se deceniju unazad borili za to da tužioci i sudije počnu da primenjuju sad se odobrava pravao žalbe što zastrašuje žrtve, što odugovklači postupak, smanjuje se dostignuti nivo prava koje su žrtve imale", kaže Vanja Macanović iz Autonomnog ženskog centra.

Prema izmenama - dok su u pritvoru osumnjičenima za najteža krivična dela bio bi dozvoljen kontakt sa članovima porodica. Nevladine organizacije saglasne - radne grupe koje su pisale ova dva pravna akta kao da nisu međusobno razgovarale.

"Jedna neusaglašenost izmena tih zakona napraviće samo veću štetu, džabe su se povećavale kazne, kada mi nećemo imati osude za te krivična dela, a ono što je suštinski trebalo da bude urađeno, nije urađeno kada su u pitanju prava žrtava", kaže Macanović.

Krivični zakonik menja se šesti, a zakon o krivičnom postupku 8. put u 12 godina. Samo u zkp menja se preko 200 članova. U mesec dana rasparave dobija se novi zakon koji je maskiran u izmene i dopune zakona - porčuju u jukomu. Da je to nedovoljno vremena, slaže se i Nacionalni konvent za eu koji od min istarstva pravde traži produžetak javne rasprave.

Prilog pogledajte na početku ove vesti.

BONUS VIDEO - Filipović: Okupljanja građana na putevima nisu zabranjena