Za čije bogatstvo vlast obećava kopanje litijuma?

Ovo je dolina Jadra, od srede jedno od 13 mesta na kojima Evropska unija ima strateški interes van svojih granica. Taj interes nalazi u rudniku litijuma i bora koji bi da otvori druga rudarska kompanija na svetu Rio Tinto. Za Evropsku uniju strateški interes za obezbeđivanje kritičnih mineralnih sirovina, za Srbiju, rudnik blagostanja i sveopšteg napretka, poručila je iz Brisela predsednica skupštine, koja je kao predsednica Vlade pre tri godine na isti projekat stavila tačku.

"Imamo stratešku sirovinu koja će obezbediti do 20.000 novih radnih mesta, zato što mi naš litijum nećemo izvoziti, nego ćemo ga koristiti za unapređenje životnog standarda, bolje poslove, bolje plate, samim tim bolje penzije, više investicija u Republici Srbiji. Dakle mi ćemo naš litijum iskoristiti za bogatstvo naših ljudi i to po svim najrigoroznijim uslovima zaštite životne sredine", poručila je Ana Brnabić, predsednica Narodne skupštine Republike Srbije.

ONa svetski dan životne sredine, u javnosti se ukazala nova srpska ministarka za tu oblast. Zove se Sara Pavkov, održala je u Evropskoj kući lep govor o deponijama i miktoplastici, ali ni reč o tome kako Srbija namerava da ako bude uopšte rudika- osigura to poštovanje najviših standarda zaštite životne sredine na Zapadu zemlje, a nije to uspela na Istoku, u Boru i Majdanpeku. Posle događaja, ministarka je pobegla, smatrajući da novinari i javnost nisu vredni ni njenog pozdrava.

"Ministarka, vas čekamo."

Pobeže ministarka sa sve mikrofonom zakačenim za haljinu. U Evropskoj kući, na Svetski dan životne sredine, ministarka od sveta, Evrope i manira daleko. A da bi građane Srbije od ljubavi prema Evropi moglo da odvoji stavljanje projekta Jadar na listu strateških projekata, jasno je onima koji su bliži, još jasnije onima koji su od Evrope malo dalje. Nacionalni konvent o Evropskoj uniji izrazio je zabrinutost.

"Protivljenje građana realizaciji projekta 'Jadar' nije refleksna, a ni emotivna reakcija, već artikulisan izraz dubokog nepoverenja u institucije Srbije i njihovu sposobnost da zaštite javni interes u kontekstu jednog izuzetno kompleksnog i potencijalno rizičnog rudarskog projekta", saopštili su iz Nacionalnog konvent o Evropskoj uniji.

Ekološki ustanak u Skupštini izrazio je više od zabrinutosti, imali su i odgovor na izjavu predsednice parlamenta.

"Ova stanarka Jovankine vile koja je izgovorila sledeću rečenicu, citiram: 'mi ćemo naš litijum iskoristiti za bogatstvo naših ljudi.' U toj rečenici stoji jedna apsolutna istina - da, vi ćete gospođo Brnabić, Aleksandar Vučić i vi koji ste ovu zemlju okupirali, iskoristiti naš litijum i naša prirodna bogatstva da bi se bogatili", poručio je Aleksandar Jovanović Ćuta, narodni poslanik Ekološkog ustanka.

Imaju i plan šta dalje.

"Na nama je da se organizujemo, saberemo. Ključna reč je ustanak, pobuna!", smatra Jovanović.

Sama kompanija Rio Tinto na liniji na kojoj je i država, pozdravljaju odluku Evropske komisije, ali poručuju da to ne znači da će odmah početi da kopaju.

"Ne znači da počinje odmah, već je to indikacija, jedno priznanje da ispunio određene uslove i realizacija samog projekta zavisi od nekih sledeći koraka. To znači da kompanija mora da revidira studiju o proceni uticaja na životnu sredinu, treba se ispune još neki zakonski postupci i procesi da se onda stavi na javni uvid i da se ishoduju dozvole u nekim sledećim fazama. Odluka o tome kako projekat ide dalje pre svega ostaje na nadležnim organima u Republici Srbiji", kaže Emil Atanasovski, Rio Tinto.

A nadležni organ za zaturanje 38 hiljada potpisa narodne inicijative za zabranu iskopavanja litijuma i bora već tri godine je Skupština Srbije. Ali čini se da je inicijativa sad pronađena, možda čak i potpisi. Prvi su to u internom elektronskom sistemu Skupštine primetili poslanici Zeleno-levog fronta.

"Pre neki dan se u e-parlamentu pojavilo nekih skoro 20 dokumenata koji su u vezi sa narodnom inicijativom, počevši od 2022. godine, tu se vidi tačno i kada su potpisi predati u maju '22. Ti dokumenti u većem delu, sami dakle dokumenti nisu nama dostupni jer su još uvek u ograničenom pristupu. Ali mi sada vidimo da oni postoje pod istim tim brojem predmeta, pod kojim je zaveden zaveden i taj prvi, početni dokument kojim je inicijativa zapravo ušla u parlament", otkrila je Jelena Jerinić, narodna poslanica Zeleno-levog fronta.

Vidi se u sistemu i da su se za sudbinu potpisa raspitivali tužioci i Uprava kriminalističke policije, vide se i prijave koje je podnosila opozicija, samo se ne vidi namera onog ko je to posztavio baš sada, tri godine otkad su potpisi doneti u Skupštinu netragom nestali.

"Zapravo nikad ne mogu da pretpostavim šta je ovaj njihova zamisao. Ono što bi možda moglo da bude jedan od razloga je da ustvari nakon što su odbili identičan taj predlog, sadržajno identičan predlog koji su podneli narodni poslanici, sada pokušavaju da prikriju tragove", kaže Jerinić.

Ili da na nekoj od narednih sednica odbace ono što su do sada samo ignorisali.

Prilog pogledajte na početku ove vesti.

BONUS VIDEO - Jadar: Država stavila tačku, Ustavni sud zapetu, a EK kaže - strateški projekat