Za 365 dana u domovina za stare stradalo 12 osoba: Inspektora premalo

Jesmo li oguglali na masovne smrti? Da li je sistem koji godinama ne uspeva ili zbog korupcije ne želi da uvede red u sferu privatnih domova za stare, još jednom, ako ne direktni, onda posredni krivac za jučerašnju tragediju i pogibiju osam osoba. Treći je mesec kako je Srbija na nogama zbog ubistva pod nadstrešnicom. U domovima je u poslednjih 12 meseci stradalo 12 osoba. Nemar, ostavljanje nemoćnih bez nadzora direktno vode ka tragičnim epilozima. Finansijske zloubotrebe, sitna i ona veća potplaćivanja i omugućavanje nestručnom kadru da neguje najstarije, jer domova nema dovoljno - sve su to razlozi za jezivo pitanje, koliko još puta nešto slično treba da se desi, pa da se neko ozbiljnije zabrine.. Inače, Domu u Barajevu nadležno ministarstvo je posle tragedije zabranilo rad. Nastavlja Đuro Svilar, reporter Dnevnika na TV Nova.

U Srbiji je sutra dan žalosti zbog 8 žrtava požara u staračkom domu u Velikom Borku kod Barajeva. 7 ljudi je povređeno, a troje uhapšeno. Nadležni kažu, da je dom imao licencu, a da je požar najverovatnije podmetnuo jedan od korisnika ove ustanove. Da li je vlasnik ustanove jedini odgovoran, ili se u oblasti funkcionisanju domova za stare može reći da vlada kriminal, s obzirom da malo malo imamo neku aferu i incidente, od loših uslova smeštaja i hrane do tragičnih posledica?

„Ako je tačno ovo što je u novinama objavljeno da je to mlađi muškarac koji očigledno ima mentalne teškoće, dakle, čak i ako je ova ustanova imala licencu, ona je imala licencu za dom za stare. Ono što je potpuno jasno, to je da su kapaciteti nedovoljni i da se postavlja pitanje kakav može da bude kvalitet u toj situaciji i na kraju dolazimo na istu tezu da smo svi mi zapravo pod nadstrešnicom“, kaže Gordana Matković, programski direktor Centra za socijalnu politiku.

„Ništa nije kriminal dok se to ne dokaže, to ćete se složiti sigurno samnom. Da ima propusta u radu, ima propusta u radu svakog od nas, ne samo u sferi socijalne zaštite, nego u bilo kojoj profesionalnoj delatnosti, ali to treba da se sankcioniše i prepoznaje na vreme. Da ima rada u sivoj zoni sigurno da ima“, kaže Radoslav Milovanović, predsednik Udruženja privatni domova za stare.

U Srbiji trećinu stanovništva čine penzioneri i lica starija od 65 godina koja nemaju taj status. Na populaciju koja broji 2 miliona ljudi, postoje 44 državna doma za negu i čuvanje starih lica i privatni domovi, od kojih 260 ima a 157, nema licencu za rad.
Zato ne čudi da se u taj biznis upuštaju mnogi, često sumnjivih namera.

„Ti domovi koji nemaju licencu, oni nikog nisu ni pitali. Oni su samo otvorili dom, ja vam kažem mi smo najisplativiji posao, zato što imate nekoliko kategorija korisnika doma. Otvori neko ko je nekad radio negde, ne mogu da kažem ništa loše o nekom ko se bavi higijenom u nekoj bolnici, ali takve osobe posle otvaraju dom. Nama trebaju gerento domaćice, gerento sestre, treba nam dnevni boravak za stara lica, trebaju nam domovi za negu i čuvanje starih lica. Srbija nema osoblje jer ne može bilo ko da uđe i da radi taj posao. To je izuzetno težak posao“, rekla je Snežana Šantić, predsednica Udruženja penzionera Stari grad.

Gordana Matković, nekadašnja ministarka za socijalna pitanja u vladi premijera Zorana Đinđića, ocenjuje da državne službe i kapaciteti apsolutno nisu dovoljni za ovoliki broj korisnika u domovima.

„Mi imamo svega 20-ak inspektora socijalne zaštite, dva u Beopgradu i devet za celu preostalu teritoriju Srbije, samo devet u Vojvodini. Ima 6500 korisnika u privatnim domovima, da ne kažem, da je ta inspekcija zadužena i za centre za socijalni rad, koji rade jako veliki broj poslova i imaju veliki broj zaduženja“, kaže Matković.

„Ovde je najveći faul u tome što se u kratkom vremenskom periodu otvorio ogroman broj domova, a broj inspektora to nije pratio. Imali smo zakonom zabranjeno zapošljavanje ljudi zbog odnosa sa EU, u tom periodu država nije mogla da zapošljava, neki su ljudi odlazili u penzije, neki su promenili svoja radna mesta i onda smo mi sveli slovo na nekoliko inspektora koji zaista ne mogu sve sami, ističe Milovanović.

„Dozvola je potpuno neovisna o tome od toga kako oni rade, dobijete dozvolu na osnovu toga da li je objekat pripremljen po zakonu. Dakle zakon postoji, u ovoj državi inače postoje svi zakoni, to što se ne primenjuju s jedne strane ili nemamo one koji kontrolišu i nemamo kaznenu politiku koje je blagovremena. Zakasnela kaznena politika nekad je gora, nego kad je nemate“, kaže Šantić.

Za poslednju godinu u Srbiji su se dogodila 3 požara u staračkim domovima u kojima je ukupno stradalo 12 osoba. Zapamtili smo i da su zaposleni u domovima, korisnike vezivali, zatvarali u podrum, izgladnjivali, a nije retkost ni da se tuča među najstarijim korisnicima staračkih domova završavala tragično. Sve to je posledice nepostajanja nadzora što je jedan od ključnih propusta.

Prilog pogledajte na početku ove vesti.