Vučković: Prijem Kosova u Savet Evrope je na „dugom štapu“

Pitanje je kako će se uspostaviti dvotrećinska većina u Savetu Evrope za prijem Kosova u tu međunarodnu organizaciju. Sa jedne strane, zbog neprisustvovanja ruske delegacije smanjen je prag korpusa koji bi glasao protiv, a s druge strane, parlamentarci pripadaju različitim strankama i ne slede uvek politiku svojih vlada pa oni koji dolaze iz zemalja koje su priznale nezavisnost Kosova ne znači da će glasati za njihov prijem u Savet Evrope, rekla je u emisiji "Među nama" izvršna direktorka Fondacije Centar za demokratiju Nataša Vučković.

Upitana da li je baš toliko neočekivan zahtev Kosova za članstvo u Savetu Evrope, Vučković je rekla da je još prošle nedelje kada je bila u Strazburu čula da se očekuje da će ta procedura da bude pokrenuta.

„Zašto je u ovom momentu to tako aktuelizovano možemo da pretpostavimo. Meni se čini da se želi iskoristiti jedna situacija u Parlamentarnoj skupštini proizvedena činjenicom da ruski poslanici sada nisu tamo i time smanjuju taj broj poslanika koji bi tamo eventualno bio protiv, jer ovde je glavno pitanje kako će se uspostaviti dvotrećinska većina u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope. U toj skupštini su nacionalne delegacije gde su parlamentarci koji pripadaju različitim poltičkim strankama koji ne slede uvek i nužno pozicije svoje vlade, tako da poslanici koji dolaze iz zemalja koje su priznale nezavisnonst Kosova ne znači da će glasati za njihov prijem u Savet Evrope“, rekla je ona.

Taj odnos snaga u Parlamentarnoj skupštini je, kako kaže, uvek pod znakom pitanja i sada se čini pošto ruska delegacija broji 18 članova a neće biti prisutna, da je mnogo smanjen taj prag korpusa koji bi glasao protiv.

„Da li je to glavni razlog ili je rat u Ukrajiji prilika da se otvore neka nova pitanja na Balkanu i da se na taj način pogura Zapadni Balkan ka EU o tome se može razgovarati“, kaže Vučković.

Prema njenim rečima, prijem Kosova u Savet Evrope je ipak na „dugom štapu“ i to je procedura koja jako dugo traje. Ona je kao primer navela Hrvatsku kojoj je trebalo šest, a Srbiji tri godine i to po ubrzanoj proceduri 2003. godine nakon ubistva Zorana Đinđića.

Pogledajte celokupno gostovanje Nataše Vučković u emisiji „Među nama“: