0
Sneg u aprilu, rani jutarnji mraz i jaka kiša desetkovali su zasade voća koje je bilo u cvatu, ali i šećerne repe. Loši vremenski uslovi pomerili su i setvu kukuruza. Koliki se pad prinosa očekuje, da li ćemo treću godinu za redom jesti kajsije i breskve iz uvoza? Ima li pomoći voćarima i ratarima i šta sada mogu da učine kako bi spasili svoj rod? Ovo su samo neka od pitanja u jutarnjem progamu "Probudi se" za poljoprivrednika Gorana Filipovića iz Inicijative za opstanak poljoprivrednika koji se javio iz Kisača.
Vremenski uslovi nimalo nisu išli na ruku poljprivrednicima. Filipovć otrkiva da je razgovarao sa ljudima koji gaje šećernu repu i sad prenosi kakva je situacija na terenu i koliki su gubici.
Osim snega, veći problem voćarima je napravio mraz, odnosno temperatura ispod nule. Najviše su pogođene kajsije, a pretpostavlja se da je njen rod na nekim mestima poput Vojvodine stradao između 90 i 95 odsto. Član Inicijative za opstanak poljoprivrednika objašnjava šta se dešava sa kajsijama, breskvama, ranim trešnjama i da li ćemo ih jesti ovog proleća.
Filipović ima zasade jabuka, te otriva kakva je tu situacija i da li su i one pretrpele gubitke.
PROČITAJTE JOŠ:
Zbog poznih prolećnih mrazeva, Srbija je prošle godine izgubila dosta voća, između 160.000 do 200.000 tona, pokazale su analize agronoma. Filipović na to dodaje da li postoji način da se takva situacija spreči i postoji li neko efikasno rešenje. Iz Ministarstva poljoprivrede kao najvažniju direktnu meru borbe protiv mraza zaštita voćaka navodi veštačku kišu – orošavanje.
Ovaj metod je kako navode često jedino moguć na većim zasadima jer zahteva neophodnu infrastrukturu i veliku količinu vode – otprilike 40 kubnih metara vode po hektaru na svakih sat vremena dok traje mraz.
„U manjim zasadima, rešenje je u upotrebi frost buster mašina, koje se traktorom razvoze kroz voćnjake i uz pomoć plinske boce i ventilatora zagrevaju i mešaju okolni vazduh dok traje mraz. U voćnjacima u Srbiji primenjuje se i metod zadimljavanja, odnosno paljenja različitog materijala kako bi dim koji se tom prilikom stvara sprečio izračivanje toplote iz prizemnih slojeva zemljišta. Mada donekle efektan, ovaj metod je i izrazito štetan po kvalitet vazduha.)
Kada pominjemo Ministarstvo poljoprivrede, FIlipović objašnjava zašto se kasni sa subvencijama od 18.000 dinara po hektaru. Prema planu koji je postignut sa Ministarstvom, 1. aprila trebala su sredstva da budu isplaćena, međutim, novac nije legao na račune svih poljoprivrednika. On dodaje koliko njih je dobilo novac i šta kažu nadležni – zašto potpisano nije ispoštovano.
Poljoprivrednici su vodili bitku i oko doriva, odnosno dizela i povrata pdv-a. Međutim, ni tu nije sve išlo po planu. Prema dostupnim informacijama, uopšte nije bilo moguća refundacija preko e-agrara u januaru i februaru. Filipović dodaje da li se sada nešto promenilo.
Obzirom, da dve ključne stavke dogovora sa resornim ministarstvom nisu ispoštovane na način kako ste dogovorili, Filipović ortkriva kakvi su planovi poljoprivrednika – ide li se u neke nove progovore, proteste i da li očekuje možda neku pomoć i zbog gubitaka koje su pretrpeli usled loših vremenskih uslova.
Svedočimo kontuniranoj podršci poljoprivrednika studentskoj borbi i njihovim zahtevima. Međutim, videli smo parkirane traktore i uoči protesta 15-og marta i proteklog vikenda. Za kraj paor iz Kisača komentariše kakva je atmosfera među poljoprivrednicima i koliko je onih koji podržavaju aktuelan režim i zašto to čine
Prilog pogledajte na početku ove vesti.
PROČITAJTE JOŠ:
BONUS VIDEO – Da li su poljoprivrednici ponovo prevareni: Imamo li dobru strategiju za poljoprivredu?
