Vreme curi za političku artikulaciju studentskih protesta

Šta je sledeći korak studentskih protesta koji traju pola godine, i da li bi baš taj korak trebalo da dovede do sve češće pominjane političke artikulacije? Za sada nema jedinstvenog stava studenata u blokadi. Univerzitetski profesori ističu, da "vreme curi" te da je nužno da akademci pronađu model svog političkog angažmana.

Činjenica da ova vlast neće ispuniti studentske zahteve je svojevrsna nulta tačka od koje mora da se krene u smeru da budući predlozi i odluke studenstskih plenuma idu ka političkoj artikulaciji snage koju taj pokret trenutno ima, kaže profesor FDU-a Stevan Filipović. Ističe, da je vreme ograđivanja od opozicionih stranaka, aktivista i Udruženja građana prošlo, i da ukoliko se sa time nastavi ne vidi na koji način bi šestomesečni protetsi mogli da daju rezultata ka kome se stremi.

„Ja mislim da bi u par narednih dana trebalo da se desi, ukoliko se ne desi ne znam šta onda radimo. Studenti su sami birali da budu najjača politička snaga i da se ograde od svih, to je ipak većina birala, nije manjina. Ako su izabrali to, uz to dolazi ozbiljan stepen odgovornosti, odgovornosti prema šest miliona ljudi. Kao takvi oni su dužni da ponude nekakvo rešenje i oni su dužni da onada kažu s kim hoće da rade da se to rešenje implementira, s kim ne žele da rade. Moje lično mišljenje je da to treba da bude širi front ljudi koji je do sada pokazao kao borci protiv ovog režima“, kaže Stevan Filipović, profesor FDU.

Profesor FPN Đorđe Pavićević saglasan je sa delom akademaca koji su stava da Izbori nisu dovoljni za izlazak iz krize, uveren je, da će studenti pronaći adekvatnu političku formu kako da se angažuju.

„Potrebna je neka vrsta plana „b“ kako i šta radit. Te grupe u stvari i ne znaju šta je tačno politička artikulacija studenata i kakava je njihova ideja kako dalje izaći iz krize. To je nešto što čekamao. Što se tiče nekih drugih aktera vreme polako ističe, pre svega mislim na Univerzitet koji je u ozbiljnoj krizi i pod ozbiljnim pritiskom ove vlatsi, a nema se vremena da se sada čekaju neki izbori“, smatra Pavićević.

Razlog zašto nema konsenzusa akademaca oko političke artikulacije, Filipović vidi u sputavanju manjine koja tvdi „minira“ donošenje odluka na Plenumima. Ističe, da je reč o grupi anarho-sindikalista ekstremnoj pseudo-levici, koja tvrdi zagovara promenu Društvenog uređenja, koja se ni u jednom od studentskih zahteva ne pominje.

„Studenti Filozofskog, Filološkog fakulteta, FON-a su saopštili da oni žele promenu kakavu svet nije video, da ekspert reč ne postoji. E sad promena tog društvenog uređenja znači ili revoluciju ili znači nekakvu političku podršku ustavotvornom većinom u Parlamentu. Ni jedno ni drugo nije moguće ni jedno ni drugo nema nikakve veze, čak je u suprotnosti sa studentskim zahtevima. Tako da mi tu imamao taj paradoks, kad kažem grupe ekstremne levice, ja ne mislim da su studenti koji pišu ove stvari članovi tih ekstremnih organizacija ali kada vidite skoro stoprocentno poklapanje onda možetemo da pričamo o nečemu što je vrlo radikalna politička snaga“, kaže Filipović i apostrofira da je proteklo šest meseci i da i dalje ne postoji jasan cij koji treba građani da slede, te da je njegova konstatacija o studentima kao Crvenim Kmerima stavjen u kontest stava akademske manjine o anti-intelektualizmu.

„Ne mislim ja bukvalno Crveni Kmeri i to samo neko ko želi može zlonamerno da shvati, nego je poenta u stvari u antiintelektualizmu, dakle u ograđivanju od eksperata. Jer to da kažete da je u stvari Đuka bizon isto što i ne znam bilo ko iz ProGlasa ko je osvedočeni stručnjak za nešto samo zato što je njegov najveći greh što je deo neformalne organizacije koja nije čak ni politička“, smatra Filipović.

Prilog Radice Stevanović iz emisije „Među nama“ pogledajte na početku ove vesti.