Trećina gradskih vodovoda u Srbiji ima zdravstveno neispravnu vodu za piće. Dok je kvalitet vode seoskih vodovoda, pogotovu onih južno od Save i Dunava, upitan jer se kontrola vrši neredovno, ili ne postoji. Zašto se voda u Srbiji retko kontroliše, ko treba da poradi na ovom problemu i koliko je neispravna voda za piće štetna za građane koji je konzumiraju.

Izveštaj Batuta o zdravstvenoj ispravnosti vode za piće za proteklu 2021 godinu pokazuje da je od ukupno 156 kontrolisanih javnih vodovoda gradskih naselja u Srbiji svega 105 ili 67 odsto ispravno.

„Problemi sa neispravnom vodom su višestruki. U Vojvodini imamo veliki problem jer je geološka podloga takva da obiluje nekiim toksičnim materijama, to je pre svega arsen koji je veoma opasan i kancerogen. S druge strane izvori su, zbog naše nepažnje, sve više i više zagađeni, pogotovo je to problem kod nekih izvora koji su plići i gde priroda nije u stanju da isfiltrira sve zagađujuće materije koje mi ispuštamo. Takođe je problem i starost vodovoda koji vremenom propadaju i ne održavaju se na adekvatan način“, objasnio je u emisiji „Probudi se“ dr Konstantin Ilijević sa Hemijskog fakulteta.

Prema njegovim rečima dešava se da je voda dobrog kvaliteta ali prolaskom kroz dotrajale cevi postaje zdravstveno neispravna dok dođe do krajnjeg korisnika a čak mogu da se stvore i neke supstance koje su krajnje toksične i kancerogene. “ Mi hlorišemo vodu i to je standardna procedura dezinfekcije vode, međutim ako se naknadno pojavi neka organska materija, odnosno ako u vodovod prodire zemljište ili bilo šta što ne mora biti toksično, hlor reaguje sa tim supstancama i dolazi do građenja određenih organohlornih jedinjenja koji mogi imati mutogeni i kancerogeni uticaj na ljude.

Batutov izveštaj ukazuje da se najveći broj mikrobiološki neispravnih voda nalazi u Šumadiji i zapadnoj Srbiji a razlog je, navodi Ilijević, neadekvatan transport, odnosno stara postrojenja kao i plitki izvori u koje prodiru organske supstance.

Celo gostovanje možete da pogledate u videu ispod