Kako Evropa gleda na izbore koji su održani u Srbiji? Je li glasanje za izbacivanje Rusije iz Saveta UN-a za ljudska prava korak ka približavanju stavova naše zemlje stavovima Evropske unije? Na ova i još neka pitanja za Među nama je odgovorio izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Vladimir Bilčik.
Novinar: Marko Novičić
Srbija je glasala za izbacivanje Rusije iz Saveta UN za ljudska prava. Kako to vidite, je li to korak ka približavanju stavovima Evropske unije i put ka uvođenju sankcija Rusiji?
„Jučerašnje glasanje u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija jeste važan signal. Zadovoljan sam što je Srbija glasala zajedno sa preostalih 90 zemalja za izbacivanje Rusije iz Saveta za ljudska prava. Rat i invazija Rusije na Ukrajinu promenili su geopolitičku i bezbednosnu mapu sveta, zato je neverovatno važno da Srbija pokaže gde je u tom konfliktu njena pozicija. Mi smo nekoliko puta pozivali da se Srbija uskladi sa sankcijama Evropske unije. Sada kada su izbori prošli, tu nova Vlada, novi Parlament i novo vođstvo, a mi ćemo pažljivo posmatrati korake koje će načiniti. Tako da kada me pitate da li su sankcije sledeći korak, reći ću vam da je to pitanje za sve srpske političare koji će imati moć u zemlji, jer oni imaju ključ za odgovor. Naravno, ako odluče da naprave taj korak, odnosi Brisela i Beograda biće na drugačijem nivou nego što su sada“, tvrdi Vladimir Bilček, izvestilac Evropskog aprlamenta za Srbiju.
Spekuliše se o tome da li bi u Srbiji moglo da dođe do ponavljanja parlamentarnih i beogradskih izbora. Kako gledate na takve mogućnosti?
„Neprestano slušam glasine o dešavanjima u srpskoj politici, ali moj stav je da ih ne komentarišem, već želim da vidim činjenice i brojeve. Ali, naravno, bio sam član posmatračke misije Evropskog parlamenta tokom izbora. Nismo imali mandat da posmatramo lokalne izbore, u Beogradu ili bilo gde drugde, ali parlamentarne i predsedničke jesmo. Mislim da je važno da nadležni reaguju brzo i transparentno kada je reč o objavljivanju konačnih rezultata izbora i procesuiranju svih nepravilnosti. Ukoliko postoji potreba za ponovnim brojanjem ili ponavljanjem izbora, time se treba voditi. Ali, to nije odluka koja će se donositi u Briselu ili međunarodnim institucijama, to je odluka koju treba da donesu srpske institucije.
Očekujemo da čujemo ne glasine, već činjenice i rezultate, što će biti veoma važno kada je reč o napretku Srbije u pristupnim pregovorima, o čemu će biti reči i u mom izveštaju Evropskom parlamentu. O njemu će se diskutovati kasnije ovog meseca, najverovatnije 21. aprila“, kaže Bilček.
Vi ste u svom saopštenju ranije naveli da ste zadovoljni izborima u Srbiji, jer se pluralizam vraća u Skupštinu, ali da žalite zbog polarizovane atmosfere u predizbornoj kampanji, stanja u medijima i pritisaka vlasti na birače. Kako onda biti zadovoljan ako su neki od osnovnih postulata slobodnih izbora narušeni?
„Verujem da ovi izbori predstavljaju iskorak. Kada pogledam unazad na 2020. godinu – imali smo opoziciju koja je bojkotovala institucije i izbore, imali smo teške uslove usled pandemije, i na kraju je Srbija završila sa Skupštinom koja nije bila u potpunosti reprezentativna. Tako da u pogledu većeg pluralizma, sve ukazuje na to da je sada, prvi put posle 10 godina, Srpska napredna stranka izgubila apsolutnu većinu u Parlamentu, što je verujem važan signal o tome kakvo je stanje demokratije u zemlji. Zbog toga verujem da veći broj stranaka u Skupštini, koji oslikava volju građana širom Srbije, jeste dobra vest. Takođe mislim da je sjajna vest što su ljudi izašli na glasanje u tolikom broju. Veoma sam zadovoljan što im je stalo do stanja politike, stanja javnog života i demokratije u Srbiji, zato su i glasali. Ja sam posmatrao izbore najviše u Vojvodini, ali i u Beogradu takođe. I gde god bih došao, video bih dugačke redove ljudi. Važno je što su izašli da glasaju“, objašnjava Bilček.
U izbornoj noći, Republička izborna komisija se povukla i nije saopštavala rezultate. Koliko je to problematično i zbog čega?
„Nisam bio zadovoljan, reći ću veoma otvoreno, što se Republička izborna komisija povukla nakon zatvaranja biračkih mesta i kratko saopštila građanima da rezultate prate na njihovom vebsajtu. U prošlosti je postojala dobra praksa da se povremeno dopunjuju i objavljuju rezultati od strane RIK-a. Zato verujem da sve institucije moraju da preuzmu odgovornost i ispitaju sve žalbe. Ukoliko je bilo problema, važno je da svi oni koji su ih identifikovali ulože žalbe. Odluke o svim neregularnostima i žalbama moraju biti donesene u javnim institucijama, a ne vrištanjem i vikanjem. Naravno, svako ima pravo na protest, protesti su način iskazivanja nezadovoljstva, ali nezadovoljstvo treba iskazati kroz institucije. (15) Svi znamo da je društvo u Srbiji duboko polarizovano, videli smo polaziraciju i tokom kampanje, zato smo radili veoma naporno tokom međustranačkog dijaloga, koji je vodio Evropski parlament, a u vezi sa popravljanjem medijske situacije i verujem da smo napravili važne korake unapred. Bilo je 16 konkretnih mera, od kojih je većina implementirana pre izbora, što je veoma važno, posebno jer je ustanovljeno Privremeno nadzorno telo za praćenje medija, koje je uradilo veoma dobar posao s obzirom na kratak rok. Neću kriti, bilo je neverovatnih problema koje smo uočili, i zato ćemo se kao predstavnici Evropskog parlamenta vratiti da nastavimo naš angažman u međustranačkom dijalogu. Verujem da ćemo imati veoma dobru komunikaciju sa Skupštinom i svim nadležnim. Zato čestitam svima koji su obezbedili mesta u poslaničkim klupama. Ima još da se radi na stanju demokratije i slobodi medija u zemlji, ali sve u svemu, mislim da su ovi izbori bili veliki iskorak i pokazatelj da Srbija može da se kreće u pravom smeru kada je reč o njenom evropskom putu“.
Može li se zaista reći da je međustranački dijalog ispunio svrhu, ako imamo na umu, na primer, napade tokom izbornog dana na jednog opozcionog lidera, Pavla Grbovića, zatim brojne druge nepravilnosti tokom glasanja, itd?
„Svi smo osudili napad na Pavla Grbovića. Kakve god okolnosti bile, nasilju nema mesta kada je reč o izborima i političkom neslaganju. To smo kao posmatračka misija jasno istakli, i mislim da moramo veoma jasni – postoji nulta tolerancija kada u vezi sa napadima na političare i novinare. Fizički napadi su nedopustivi, tačka. Kada je reč o implementaciji mera, da – većina jeste primenjena, i jedino što bih rekao je da žalim što do toga nije došlo brže i ranije, ali međustranački dijalog jeste dao rezultate. Oni su se mogli videti u kampanju, u dostupnosti medija za sve političke kandidate. Da li je situacija bila savršena? Ne. Da li ima prostora za napredak? Da. Poprilično. Mi iz Evropskog parlamenta smo spremni da razgovaramo sa budućim sazivom Narodne Skupštine, o tome kako da sarađujemo, kako da napravimo prostor za dijalog u Srbiji.
Ovi izbori doneli su ulazak desnice u parlament, i to uglavnom proruski orijentisanih stranaka. U kojoj meri to može da bude problem kada je reč o evrointegracijama Srbije?
„Ovakav srpski Parlament je mnogo reprezentativniji i uključuje čitav spektar političkih snaga. Dok god su one voljne da rade na evropskoj budućnosti Srbije i praktičnim koracima u tom smeru, to je dobra vest. Da, Skupština jeste šarenolika, da, u njoj ima ekstremno desno orijentisanih partija, ali kada pogledamo procente, jasno je da oni neće imati odlučujuću ulogu. Naravno, (30) moj jedini savet budućoj većini u Skupštini i Vladi Srbije je da dobro razmisle o smeru kojim zemlja ide i da donesu odluke koje će biti u skladu sa strateškim ciljevima. A verujem da je najbolji put koji Srbija može da izabere evropski put. Znam da će to podrazumevati teške odluke, ali mi smo spremni da radimo sa našim partnerima i ohrabrimo ih da načine prave izbore“; zaključio je Bilček.
Ceo razgovor pogledajte u prilogu Marka Novičića:
****
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar