Doktor Šapić je vrlo ljubazan, ali ideološki on i ja nismo bliski. Ja nikad nisam prelazio iz stranke u stranku, niti sam napuštao mesto na kojem sam radio i postizao neke rezultate za volju lične promocije. Ovim rečima je kandidat koalicije Ujedinjena Srbija za gradonačelnika Beograda, profesor Vladeta Janković, u "Probudi se" na televiziji Nova S odgovorio na "komplimente" kandidata SNS za ovu poziciju Aleksandra Šapića.
Šapić je, naime, nedavno rekao da je voleo da gleda emisiju Vladete Jankovića „Mitovi i legende“, a istakao je i da njih dvojica imaju više dodirnih tačaka u pogledu ideologije i nacionalnih intersa, nego što Janković ima sa strankama koje su ga istakle kao kandidata za gradonačelnika.
„Znate doktor Šapić je vrlo ljubazan, ja mogu samo da mu uzvratim komplimente. Ja sam bio njegov veliki navijač, ali ideološki on i ja nismo bliski. Ja nikad nisam prelazio iz stranke u stranku, niti sam napuštao mesto na kojem sam radio i postizao neke rezultate za volju lične promocije. Kad je reč o nacionalnim pitanjima možda i jesmo, ali da vam iskreno kažem ja nisam sasvim siguran da mi je jasna pozicija doktora Šapića kad je reč o nacionalnim interesima i opredeljenjima“, rekao je Janković.
Kad je reč o navodima iz koalicije koja je podržala drugog kandidata opozicije da je bolji mladi Dobrica Veselinović iz pokreta Ne davimo Beograd, nego Janković u poodmaklim godinama, kaže:
„Nemam ništa protiv izjave da je Veselinović bolji kandidat. Neka glasaju za njega oni koji tako misle, meni je mnogo važnije da svi glasaju protiv Vučića. Ljilja Smajlović je napisala jedan tako raspričan i udvorički članak gde me napadala zbog reči „zlo“ koju često izgovaram kada pričam o naprednjacima, jer je to kao suviše teška reč i poziva na nasilje. Ali kad gledate sve ovo što se dešava, pogledajte samo ove primere sa prodajom zemlje i kako se to nastavlja iako je Vlada rekla da se neće više poslovati sa Rio Tintom, a šume se seku, zemlja se otkupljuje. Jel to zlo ili nije zlo? To udara u sami temelj ovog društva i udara u svakog od nas. Nema bolje reči. Ako je Dobrica Veselinović protiv Vučića, neću nikad reći nijednu reč protiv njih, jer su oni saveznici i ako osvojimo veći broj glasova od naprednjaka, zajedno ćemo formirati vlast u Beogradu“, rekao je Vladeta Janković.
Govoreći o tome da li mislili da je doneo dobru odluku, kad je rešio da uđe u trku za Beograd, Janković kaže da tu nema dilema.
„Još uvek je rano da kažem da li sam doneo pravu odluku, ali to je stvar zbilja nekog temeljnog opredeljenja i ja tu nemam biše nikakvih dilema. U tu sam vodu skočio i plivaću, ali ono što me je zapravo prelomilo to je bio jedan dan u kojem se desilo nekoliko stvari koje su me u tom kolebanju savršeno spontano opredelile. To je bilo ono kad su istovremeno objavili vest da je kvadrat stambenog prostora u Beogradu na vodi košta 10.000 evra, a da je potražnja veća od ponude. Istovremeno da se kasirkama u Maksiju smanjuju plate. Kad vi vidite jedno društvo u kojem se takva pojava javi, to društvo je u velikoj nevolji. A drugo što sam doživeo vrlo emotivno, gledao sam onaj prizor na televiziji kako se prolazi kroz Jadar i kuće koje su napuštene, a relativno su nove. U tom božanstvenom i bogatom pejzažu bujnosti, zelenila i lepote, odjednom shvatim ovi da su ti ljudi ili prinuđeni ili primorani nevoljom da to prodaju, da svoje živote iskorene. Šta biva sa ovom mojom zemljom? I tog trenutka nekako mi je bilo sasvim lako da prelomim“.
Na to što istraživači javnog mnjenja smatraju da je bio bolji kandidat za predsednika nego za gradonačelnika, Janković ovako odgovara:
„S obzirom na moje poodmakle godine, kampanja za predsedničke izbore je nemoguća. Ja ne bih bio u stanju da putujem po celoj Srbiji, da govorim po mitinzima. Ovo u Beogradu je relativno lakše jer treba obići beogradske opštine i obratiti se medijima. Ne mislim da bih imao veće šanse na predsedničkim izborima nego u Beogradu, ne mislim ni da je nefer to da me je neko gurnuo. To mi je ponuđeno, niko me nije primoravao, niti imam nekih razloga očajničkih, ličnih da se toga prihvatim. To je prosto bila jedna ponuda, ja sam o njoj trezveno razmislio, posavetovao sam se s kim sam mislio da treba da se posavetujem i prihvatio sam. U utakmicu za koje se nadam da će imati bar primese neke fernese ulazim u dosta optimizma. Jer kako ja vidim stvar, ako bi se dobio Beograd za opoziciju to bi bio ogroman korak napred u zaustavljanju ovog nadirućeg zla koje godinama čitavu državu i društvo podriva i truje. Čak iako bi se izgubili predsednički i parlamentarni izbori, pobeda u Beogradu bi bila ogroman korak napred“.
Glavni motiv mu je, kako kaže, da doprinese budućnosti mladih ljudi.
„Ako se ništa ne promeni mnogi će otići u inostranstvo što je neprebolno za jednu zemlju, kad najbolji školovani, pa i neškolovani, ljudi u najboljim godinama prosto spontano od svoje volje odlaze. To je strašno. I ja imam potomstvo, svoju porodicu, mislim i na njih, da se doprinese onoliko koliko je u čovekovoj moći“, rekao je Janković.
Mnogo polemike u javnosti izazvale su izjave izrečene u emisiji Utisak nedelje i reči reditelja Gorana Markovića da bi spomenik Stefanu Namanji trebalo izmestiti u Marinkovu baru.
„Ja sam i u Utisku nedelje rekao da tom spomeniku tamo nije mesto. Ja sam dobro razmislio i porazgovarao sa ljudima koji se razumeju i u urbanizam i u istoriju umetnosti. Ona ideja i ono što se desilo sa Marinkovom barom, to je prosto jedna uzrečica, to je tako nesrećno okrenuto i zloupotrebljeno od ove naprednjačke, botovske bande. To su paščad puštena s lanca i to je potpuno zloupotrebljeno. A zašto se takav spomenik tih dimenzija, zašto se ne bi postavio u Dolinu jorgovana? To je kad prođete Kraljevo, pa idete ka Studenici, s leve strane puta će vam ostati brdo vrlo upečatljivo s tvrđavom na vrhu. To se zove Maglič. Kada biste spomenik ovih dimenzija postavili gore, to bi u svakom pogledu bilo idealno rešenje, jer Stefan Nemanja srpsku državu napravio tu, tu je Raška. Tu bi on stajao na vrhu u gledao svoje delo, a odozdo viđen delovao bi mnogo bolje nego u ovoj rupi gde su ga postavili“.
Janković je ponovio stav da železničku stanicu treba vratiti na staro mesto a što se autobuske stanice tiče, smatra da to treba prepustiti konačnom sudu stručnjaka.
„Zaista nisam stručnjak, ali ako tim specijalista kaže da bi bilo moguće uspostaviti brzu komunikaciju sa tom autobuskom stanicom koja je sa druge strane reke, onda bi to trebalo izmestiti. Ako ne, ima načina da to ostane ovde gde je. U svakom slučaju Železnička stanica treba da bude tu gde joj je mesto. Tako je u svim velikim gradovima u Evropi“.
Kao posebno veliki problem istakao je izgradnju metroa, odnosno ovakve linije metroa i ugrožavanje vodoizvorišta Makiš.
„Budžet se uvek može preispitati i promeniti. Ono što je bitno u vezi linije metroa po mišljenju svih stručnjaka, bilo bi neobično opasno za grad od dva miliona stanovnika da ostane bez jednog od svojih bitnih životodavnih izvora kao što su zalihe vode na Makišu. Ako vi tamo dovedete metro i izgradite naselje, vi ste to ozbiljno ugrozili“, rekao je Janković.
Kad je reč o kritikama i optužbama koje mu se u režimskim medijima stavljaju na teret, Janković kaže da su netačne i neosnovane.
„Što se Đinđića tiče, on je bio moj lični prijatelj. Mi smo bili politički suparnici, ali smo lično bili u odličnim odnosima. Kad je Đinđić ubijen ja sam bio u inostranstvu na dužnosti. Kao i kad je bila pobuna JSO, i tad sam bio u inostranstvu, video sam na internetu vest o tome. Hoću da kažem takve optužbe su sročene prostački i ružno“, zaključio je Janković.
Pratite nas i na društvenim mrežama: