Vlada usvojila predlog rebalansa, bez prave sednice Socijalno-ekonomskog saveta

Vlada je usvojila predlog rebalansa budžeta koji u ponedeljak stiže pred poslanike Skupštine. Predloženim rebalansom, između ostalog, predviđena su veća izdvajanja za kapitalne investicije, za ostvarivanje prava dece i porodice, zdravstvo, poljoprivredu, ekologiju, prosvetu, kulturu, odbrambeni sektor. Svi poslednjih nedelja očekuju da im država da dodatni novac. I koliko god da iznose obećani procenti, oni ne prate cene u odnosu na novčanike većine građana kojima sve priče o povećanjima deluju kao kozmetičke. Priču nastavlja Đuro Svilar, reporter Dnevnika na TV Nova.

Juče se sastao Socijalno ekonomski savet, ili tačnije trebalo je da održi sednicu i javnosti predoči zaključke u vezi sa aktuelnim ekonomskim kretanjima u državi, siutuaciji sa zahtevima sindikata za povećanja plata u prosveti a i predstojeći rebalns budžata prilika je da se vidi ko koliko dobija. Međutim odnos izvršne vlasti prema tom telu najbolje se vidi po izostanku pojedinih ministara, gotovo protokoranom trajanju i izostanku bilo kakvih izjava za medije koje su ranije najavljene… Za to vreme neki ministri uveseljavaju javnost, sve u sklopu akcije najbolja cena

„Dozvolite, jaje je 11 dinara, pazite obrok od 22 dinara, dva jaja, pa mislim to je obrok koji može čoveka da drži ceo dan sitim“, mišljenja je Tomislav Momirović, ministar unutrašnje i spoljne trgovine.

Sit gladnom ne veruje, kaže narod. A veruje li narod svom novčaniku ili je akcija Najbolja cena, paravan koji treba da odagna nedoumicu, da li vam je korpa do pola puna ili prazna?

„U suštini nikad to nije bilo nešto što ozbiljno može pomoći građanima koji su u problemima, ono je više psihološkog smisla, nekim ljudima će pomoći, neko ko nije lenj da ustane, da nađe tu cenu, odnosno te proizvode po toj ceni, u suštini to je nešto što ne može da ima, ja mislim da su toga i autori te akcije svesni, ne može da ima neki masovan efekat i na veliki broj ljudi“, kaže Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu.

„Mi smo po cenama prešli polovinu cena u zapadnoj Evropi, ako poredimo sa centralnom i istočnom Evropom, boga mi smo na nivou 80 odsto tih cena. Čak i da zanemarimo pojedinačne primere cena jaja, hleba, nutele, kafe, sredstava za ličnu higijenu, koja se slikovito u medijima koriste“, rekla je Ivana Pavlović, novinarka BIRN-a i dodala da realan pokazatelj kako građani žive jesu podaci o prometu u trgovini na malo, tj. šta u prodavnicama kupujete svaki dan ili jednom mesečno.

„Ti podaci vam pokazuju da vi u ovoj godini imate blagi oporavak u odnosu na prethodnu godinu, ali smo zato prethodne godine imali jedan strmoglavi pad životnog standarda, odnosno ljudi su značajno manje kupovali 1:08, 1:12 jer je rast cena i inflacija bio dvocifren, a hrane tek na mnogo većem nivou i to se naravno odrazilo i na ukupan promet i na broj artikala u korpi, odnosno na fiskalnom računu“, smatra Pavlović.

„Povećanjem minimalca, to je jednom broju ljudi si olakšao situaciju, nisi je popravio, prosečna plata i kad gledamo te pokazatelje, ali u onom statističkom smislu, oni nisu loši uopšte, čak i kad ih prevedeš u evro oni su odlični, zato što evro stoji već deceniju i više na 117, ali kad to uporediš sa nekim zemljama koje su razvijenije od nas u EU, onda zapravo vidiš da to nije baš nešto bog zna šta“, mišljenja je profesor Savić.

„To što mi imamo više 100-200-300 evra više, možemo da imamo i 1000, ali te pare na gomili vrede isto kao što su vredele pre tri i po godine. 0:28, 1:05 koliko mi sada sa tim parama koje imamo možemo da kupimo i ne gledamo da živimo apsolutno ništa bolje, iako su nam u evrima i u dinarima plate nikad veće“, tvrdi Milan Ćučibrk, urednik nedeljnika „Radar“.

A dok nas ministar unutrašnje i spoljne trgovine ubeđuje da zbog akcije najbolja cena, možemo da uštedimo i do 6000 dinara mesečno, Vlada Srbije usvojila je predlog rebalansa kojim je predviđeno povećanje budžeta za 132 milijarde dinara, od čega će, kada ga skupština usvoji, najveće povećanje ići na podršku porodicama sa decom, zdravstvo, podršku poljoprivrednicima, ali i novac namenjen za služenje obaveznog vojnog roka.

„Niko nije pominjao do sada rebalans, šta se menja, zašto se menja, pa nas ubeđuju da nam javne finansije fenomenalne, da ima para, pa nađe predsednik milijardu evra, kaže para ono, samo za tri dana u Loznici, da je bio sedam dana našao bi ko zna koliko para“, rekao je Ćulibrk.

O rebalansu budžeta mišljenje se očekuje i od fiskalnog saveta, koji godinama unazad upozorava vlast na nepovoljne trendove u vođenju fiskalne politike, kao što je slabo ulaganje u osnovnu infrastrukturu, obrazovanje, zdravstvo i brige o najsiromašnijima.

Prilog pogledajte na početku ove vesti.