Nedavna studija u koja je sprovedena u Italiji pokazala je da je plastika u nama. Komadići mikroplastike pronađeni su u masnim naslagama koje su hirurškim putem uklonjene kod pacijenata tokom operacije začepljenih arterija. Koji je rizik od moždanog i srčanog udara i koliko bi svi mi trebali da budemo zabrinuti zbog načina na koji plastika dospeva u naše telo? O ovim pitanjima su u emisiji "Među nama" govorili profesorka fizičke hemije, dr Svetlana Stanišić i specijalista interne medicine, doc. dr Marko Banović.

Dr Svetlana Stanišić je na početku razgovora pokušala da dodatno približi odakle plastika u nama, izjavivši da više nema segmenta životne sredine gde nema plastike.

„Nažalost nije čudno zašto raste količina mikroplastike u svetu. Ova sva plastika koju imamo i koja se akumulira, počinje da se raspada i stvaraju se sitni komadići koji dospevaju u naš organizam. Što su sitniji mogu prodreti dublje i dalje. Ukoliko dospeju do nivoa mikrometra, oni mogu proći i kroz krvno-moždanu barijeru i placentalnu barijeru, mogu ući u plod, mogu se izlučiti u mleko, mogu se naći svuda. Nema više segmenta životne sredine gde nema plastike na planeti“, rekla je Stanišić u emisiji „Među nama“ na TV Nova.

Stanišić je potom prokomentarisala odakle plastika najviše dolazi.

„Najviše dolazi preko hrane i vode i to definitivno više preko vode koja je u flašici. Ko pije flaširanu vode on ima 90.000 čestica koje unese godišnje, a ko pije vodu sa česme 4.000 čestica. Između ostalog, mi i udahnemo plastiku jer otprilike pola plastike u našem telu dolazi od udisanja“, istakla je ona.

Doc. dr Marko Banović osvrnuo se na dosadašnja saznanja o ovim stvarima, izjavivši da za sada ovo ne menja medicinu iako je novo saznanje.

„Za sada ovo ne menja medicinu, ali definitivno je novo saznanje. Do sada smo pretpostavili da se plastika nalazi u nama, jer s obzirom da se nalazi u dobrom delu životinja pretpostavka je bila da je ima i kod ljudi. Ono što je novo i što je studija pokazala je to da se čestice plastike mogu naći kao sastavni delovi naslaga (masnoća itd…) koje se stvaraju u zidovima krvnih sudova. Ono što je publikovana studija pokazala je da jedan deo pacijenata koji imaju u naslagama čestice mikroplastike, imaju lošije prognoze nego pacijenti koji uz naslage u krvnim sudovima nemaju te čestice“, izjavio je Banović.

Takođe, Banović je rekao da je nemoguće da na osnovu jedne studije imamo sve odogovore, ali da se do jednog sigurnog zaključka došlo.

„Nemamo svi mikročestice plastike. Na osnovu jedne publikovane studije ne možemo da damo odgovore na sva pitanja, ali na osnovu ove jedne studije znamo da se čestice nalaze u naslagama koje već postoje. Od ukupnog broja populacije, 60 odsto je imalo mikroplastiku, a zašto drugih 40 nije imalo to ne znamo. Ono što je zapravo ova studija pokazala je, da je kod pacijenata koji imaju čestice u naslagama prognoza u naredne tri godine lošija od onih koji nemaju. Međutim, mi ne znamo na osnovu te studije da li je ta prognoza lošija zbog tih čestica koje se nalaze unutra ili postoje još neke karakteristike koje dovode do te lošije prognoze“, zaključio je Banović.