Kompanija Rio Tinto nastavlja svoje planove za iskopavanje litijuma u dolini Jadar, čime Srbiji, upozoravaju stručnjaci, preti ekološka katastrofa. Serijal „Litijum – stručnjaci govore“ nedavno je počeo sa emitovanjem na istoimenom you tube kanalu, a sinoć i na Televiziji N1. U serijalu govore profesori, doktori nauka, pravnici, geolozi i ekonomisti, nesporni autoriteti u svojim oblastima. Među njima je i naša današnja gošća profesorka fakulteta za fizičku hemiju u penziji Vera Dondur.
Profesorka pojašnjava koliko znamo o štetnosti iskopavanja litijuma u Srbiji i da li je ovaj serijal dobar način da se javnost informiše o tome šta bi potencijalno rudarenje donelo Srbiji.
„Rio Tinto je već 20 godina prisutan u Srbiji, a mi i dalje nemamo mnogo oficijalnih podataka. Rio Tinto je veliki projekat i ticaće se svih nas i zato zaslužuje veliku pažnju“, upozorava Dondur
Srbija bi mogla da postane prva zemlja na čijoj bi se plodnoj zemlji iskopavao litijum, te Dondur analizira može li bilo ko da garantuje da neće biti posledica po životnu sredinu i zdravlje ljudi, kao i koje bi bile posledice rudarenja u dolinu Jadra.
Rudnik u Jadru bio bi kraj života koji postoji u tom kraju
„Ništa što se dešava na našem tlu ne treba da bude tajna. Rudnik u Jadru bio bi kraj života koji postoji u tom kraju“, upozorava ona.
Profesor Mark Gudelj sa univerziteta Oksford koji se godinama bavi istraživanjem litijuma kaže da se prilikom dobijanja litijuma koristi jedna od najagresivnijih hemijskih intervencija koje postoje.
„Koriste se milioni litara hemikalija da bi se dobio taj metal“, ističe, dodajući da se u tom procesu stvaraju tone toksičnog otpada.
Dondrut otkriva da li je moguće rudariti litijuma na ekološki prihvatljiv način i da li istraživanja koje kompanija obavlja na terenu već štete prirodi. Ona upozorava na to šta je sa istražnim bušotinama koje cure, koliko su one štetne po okolinu i da li to neko proverava.
Još jedna sporna stavka je gde će se čuvati opasan otpad, te profesorka komentariše šta bi radili sa otpadnom vodom koja se svuda u svetu ispušta u okeane i mora. i može li da bude prečišćena kao što to tvrdi kompanija.
Podsećamo da je kompanija Rio Tino rekla da će ispuštati malu količinu otpadne vode koja će biti reciklirana i prečišćena. Ona objašnjava i da li tehnologije koje bi se koristile za rudarenje litijuma u Srbiji razlikuju od onih koje koristi u evorpskim rudnicima i ako ima razlike po čemu se one razlikuju.
„Toksičnost Bora utiče na sve biljke – najviše na borovnicu, kupinu, soju…“, kaže profesorka i dodaje da je ogromna prednost što neke zemlje neće koristiti sumpornu kiselinu prilikom prerade litijuma, ali to nije slučaj kod nas.
Dondur se osvrće i na to koliki je pritisak Evrope kada je u pitanju iskopavanje litjuma u našoj zemlji i šta oni od nas očekuju.
Evropski rudnici imaju dva ili tri ili četiri puta manji kapacitet od Jadra to su mala postrojenja u odnosu na ovo postrojenje. Očekuje se da iz nekoliko svojih rudnika širom Evrope, EU dobije četiri odsto litijuma, dok bi samo iz našeg jednog dobili 3 odsto litijuma.
POSLEDICE RUDARENJA LITIJUMA U SRBIJI
Stava je da Srbija ima druge resurse i da ne treba da daje toliko važnosti rudarenju, te pojašnjava koji su to drugi resursi. Profesorka kao primer navodi istočnu Srbiju, rudnik u Boru, gde je rudarenje potpuno uništilo prirodu, a da korist nije velika.
„Propustili smo da napravimo pravu strategiju razvoja Srbije“, zaključuje Dondur.
Dondur kaže da je Srbija premala da bi imala još jedan rudnik, međutim, postoje najave da će do 2035. godine biti otvoreno čak 40 rudnika, te profesorka otkriva kome je u interesu da rudari u Srbji i da li je država uradila dovoljno da zaštiti svoje stanovništvo i prirodu svoje zemlje, kao i da li je naučna javnost uradila dovoljno da spreči sporni projekat.
Imala je priliku da u nekoliko navrata razgovarate građanima doline Jadra. Od njih se takoreći traži da se žrtvuju za dobrobit Evrope. Dondur prrenosi šta oni kažu, da li su odlučni da se ne odreknu zemlje na kojoj generacijama žive i da li su dovoljno informisani.
BONUS VIDEO: Heroji 2024. – Vera Dondur, profesorka na Fakultetu za fizičku hemiju
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare