"Važno je reći da se o tekstu rezolucije najmanje govori u javnosti Srbije i Republike Srpske" - Marko Milosavljević i Savo Štrbac u "Među nama"

Predsednik VERITAS-a Savo Štrbac rekao je na početku da se već dugo bavi ovim problemima i da za njega to nije ništa novo, ali je važno za sve strane.

"Od početka formiranja ovih sudova, Haškog tribunala, a kasnije i Međunarodnog suda pravde, kad su počeli da rade na ovim našim predmetima isto se govorilo kao i sada. Kada je 1993. formiran Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju, bio sam sekretar Vlade Republike Srpske Krajine i primio sam mimo znanja svoje Vlade delegaciju iz haškog tužilaštva zbog čega sam imao problema kasnije na sednici Vlade", izjavio je Štrbac navodeći da se tada postavilo pitanje da li je naluđi ili najpametniji među svim Srbima.

On je takođe istakao da je tada u Beogradu postojao jedan beogradski krug koji je imao zadatak da bojkotuje Haški tribunal.

"Tribunal se bojkotovao jer Srbi nisu hteli da sarađuju do 2001. Ja sam imao drugačiji koncept, a to je da je bolje da sarađujemo s njim nego da ga bojkotujemo, jer kad uđeš u sistem iznutra onda možeš i da se boriš protiv tog sistema", kaže Štrbac.

Marko Milosavljević iz Inicijative mladih za ljudska prava naveo je da je važno reći da se o tekstu rezolucije najmanje govori, i u srpskoj i u javnosti Republike Srpske.

"Razlog za to je jedna velika kampanja koja traje punih mesec dana od strane predstavnika Srbije i Republike Srpske, a poriču se jasne i utvrđene činjenice koje nije samo presudio Međunarodni krivični tribunal u Hagu, već i Međunarodni sud pravde", rekao je Milosavljević dodajući da ova rezolucija ima višestruki značaj i da je važno istaći gde bi društvo u Srbiji trebalo da vidi šansu u tekstu rezolucije.

"Tekst rezolucije jasno kaže da bi usvajanjem rezolucije 11. jul bio označen kao međnarodni dan sećanja i refleksiji o tome šta se desilo jula 1995. godine, a presudama je utvrđen genocid. Drugo, poziva se na nastavak saradnje među državama i njihovu obavezu da pronađu nestale osobe i to se ne odnosi samo na slučaj Srebrenice, nego generalno. Takođe, adresira se pitanje slavljenja ratnih zločinaca, i to ne samo u BiH, nego na jednom generalnom nivou", kaže Milosavljević.

Celo gostovanje pogledajte u videu na početku teksta.